субота, 31. март 2018.

Хуманост и простор: осврт на Кристлову изложбу у Музеју за архитектуру и дизајн у Љубљани | 2018


Крајем децембра прошле године у љубљанском Музеју за архитектуру и дизајн отворена је изложба под називом Станко Кристл, архитекта: хуманост и простор (кустоси: Тадеј Глажар, Тина Грегорич и Маја Вардјан). О Кристловој архитектури у нашој средини се данас веома мало зна, док његове реализације на простору Србије још увек чекају да буду подробно истражене и вредноване. Ова изложба и планирана монографија за пролеће представљају веома вредан материјал који ће бити од велике користи домаћим истраживачима приликом утврђивања Кристловог доприноса у нашој средини, за који искрено верујем да је изузетно велик, нарочито на пољу здравствених објеката.

01 | Комплекс Клиничког центра у Љубљани | Фото: арх. Г. В. Анђелковић
На самом почетку изложбене поставке, као својеврсна увертира у Кристлову архитектуру, посебну пажњу привлаче прецизно израђене макете oд дрвета. Оне на врло једноставан начин посматрачу, било лаику било стручњаку, пружају први опредмећени додир са архитектуром овог аутора, и то кроз различите пројектне задатке: једнопородичне и вишепородичне стамбене објекте, школе, вртиће и болнице. Ове просторне приказе додатно допуњује жива (снимљена) реч аутора преко столних дисплеја и слушалица.
У малом, може се рећи интимном простору, симболично названом Кристлова соба, уочавају се два стола на којима су изложени ауторов дипломски рад, конкурсни рад за ЦК КП Македоније у Скопљу, свеске, преводи значајних страних аутора из oбласти архитектуре, новински написи и тако даље.
У преостале две веће просторије, тематски подељене (стамбени и школски објекти/здравствени објекти и споменици), могу се детаљније сагледати пројекти овог словеначког аутора.
Изложба траје до 27. маја текуће године.

02 | Вртић у Љубљани | Фото: арх. Г. В. Анђелковић
  
На крају треба рећи да се ове године навршава десет година од смрти нашег архитекте Славка Одавића (1932–2008). Управо је на рад и дело овог нашег аутора, иначе најбољег студента и првог дипломца из генерације 1951. (студирао са Л. Ленарчичем, М. Митићем, И. Петровићем и М. Чанком) на београдском Архитектонском факултету, те добитника Табаковићеве награде 2004. године за целокупно архитектонско стваралаштво, утицао Кристл. Двогодишњи рад у његовој пројектантској групи (1972–74) у Љубљани пружио му је могућност праћења разраде пројеката за тада актуелне болнице у Копру (СР Словенија), Дубровнику (СР Хрватска) и Сомбору (СР Србија). Кристлов утицај примећује се на бројним Одавићевим реализацијама здраствених објеката у Новом Саду, као што су на пример Домови здравља у Булевару Цара Лазара 77 на Лиману III и Булевару Слободана Јовановића 9 у Новом насељу (Октобарска награда Новог Сада за 1986. годину). Посебно треба истаћи детаљ да је Одавић као једини архитекта из наше средине учествовао са словеначким тимом (С. Кристлом, В. Доленц, П. Читракар, А. Радилович, В. Кожељом и М. Видмар) на пројектовању Клиничког центра у Новом Саду (1976–82) у Хајдук-Вељковој улици 1–9, који сплетом околности није у потпуности реализован. На том комплексном и захтевном пројекту посебно се истакао у примени стеченог словеначког искуства при пројектовању зграде Поликлинике Медицинског центра, која је данас у склопу Клиничког центра Војводине.

Аутор текста: арх. др Г. В. Анђелковић
Аутор фотографија: арх. др Г. В. Анђелковић

понедељак, 05. март 2018.

У заштиту Париске даме | 2018

Иако сам половином јануара добронамерно скренуо пажњу запосленима из Музеја савремене уметности на злоупотребу термина Зграда за сликаре, који су на мој захтев заменили доста пригоднијим термином Зграда за уметнике, морам јавно да констатујем да, из мени непознатог разлога, тај поменути термин и даље злоупотребљавају и систематски крше моје ауторско право, и то нарочито кроз медије. Врхунац те злоупотребе, једног непрофесионализма, али и непознавања приче о овој Јовановићевој згради у Париској улици 14 потврђује један новински чланак у којем се термин Зграда за уметнике представља давно заборављеним београдским топонимом. Иако сам више пута писао новинарки (од 2. фебруара текуће године), госпођи Миљани Краљ, и скренуо пажњу на кршење мог ауторског права и изношења неистина о овој згради у дневној штампи, она не намерава да поправи учињену грешку (што је дужност самог дневног листа Вечерње новости). Оно што је најгоре, она уопште нема осећај одговорности, нити стида да је тиме направила несагледиву штету. Зато као велики познавалац ове Јовановићеве зграде, како у погледу архитектуре, тако и у погледу њених првих корисника, наших еминентних и цењених уметника, морам јавно и гласно да демантујем ово фабриковање неистините приче и стварање неке нове (квази)историје о овој Јовановићевој згради од стране нестручних и некомпетентних људи, те да станем у заштиту Париске даме. Ово чиним такође и због будућих генерација истраживача како би били упознати са правом страном приче о овој згради.

01 | Зграда за уметнике у Париској улици 14 | 1956-60 | Фото: арх. Г. В. Анђелковић
У мом првом научном раду о овој згради, који је објављен у угледном часопису Наслеђе 2014.године, први пут сам користио термин Зграда за сликаре, који је прихваћен од стране мојих колега, па потом и од свих осталих. Даљим истраживањем ове сложене теме у својој докторској дисертацији, али и у каснијим новинским написима променио сам термин у Зграда за уметнике. Сматрао сам тада, као што сматрам и сада, да не треба издвајати и фаворизовати једну групу уметника, већ указати на то да су у тој згради стварали људи из различитих грана уметности – сликарства (М. Шербан, И. Табаковић, С. Аралица и П. Милосављевић), архитектуре (М. Јовановић, Д. Милосављевић и Р. Загорчић) и музике (Ж. Здравковић). Дакле, то није неки стари београдски топоним, већ моја терминолошка кованица новијег датума, коју, нажалост, злоупотребљавају поједини запослени у Музеју савремене уметности кроз штампане и електронске медије, радећи свесно или несвесно против ове зграде и њеног аутора, и то у години када се обележава 15 година од смрти архитекте Мирослава – Мирка Јовановића (1924 – 2003). Зато користим ову прилику да још једном јавно апелујем као неко ко је упознат до детаља са настанком ове зграде, њеном архитектуром и животом њених првих корисника да се овај мој термин не злоупотребљава више, већ да се у складу са академским и цивилизацијским нормама наведе аутор истог приликом његовог коришћења у било ком облику, као и на то да се не фабрикују неистините и неаргументоване приче. 

Aутор текста: арх. Г. В. Анђелковић
Аутор фоторгафије:  арх. Г. В. Анђелковић 

недеља, 01. октобар 2017.

Астрономска опсерваторија на Звездари | 2017

 ОПШТИ ПОДАЦИ 

Архитетка: Јан Дубови;
Време пројектовања и изградње: 1929-32;
Локација: Волгина улица бр. 7, Звездара, Београд, Република Србија.   


О КОМПЛЕКСУ
 
Сваке последње суботе у месецу (од марта до септембра) организује се обилазак комплекса Астрономске опсерваторије, изграђеног према нацртима архитекте Јана Дубовија у периоду од 1929. го 1932. године. 

01 | Управна зграда са библиотеком | фото: Анђелковић Горан
У Управној згради Астрономске обсерваторије посетиоци су могли да виде велику библиотеку те чути основне информације о историји и настанку овом комплекса. Библиотека Опсерваторије има изузетно велики фонд публикација из области астрономије на различитим језицима, те представља највећу и најпотпунију научн-стручну астрономску библиотеку на тлу Србије.

02 | Управна зграда са библиотеком | фото: Анђелковић Горан
03 | Управна зграда са библиотеком | фото: Анђелковић Горан
Недалеко од Управне зграде налазе се три павиљона: Школски павиљон, павиљон великог и малог рефрактора.

04 | Велики рефрактор | фото: Анђелковић Горан
05 | Школски павиљон | фото: Анђелковић Горан
06 | Мали рефрактор | фото: Анђелковић Горан

петак, 29. септембар 2017.

За истраживаче | часопис „Архитектура урбанизам“ | Бр. 11-12, 1961 | 2017

Наставља се иницијатива за истраживаче наше архитектуре друге половине ХХ века. У овом чланку биће објављен садржај из 11. и 12. броја часописа „Архитектура урбанизам“, који је објављен 1961. године.
01 | Часопис „Архитектура урбанизам“ (1960-62), бр. 1-14 | фото: Анђелковић Горан
САДРЖАЈ:

  • Куле савремених градова (Милорад Мацура), стр. 3;
  • Неки примери стамбених кула изграђених последњих година код нас, стр. 4;
  • Стамбена кула у Кидричевој улици у Љубљани (Едвард Равникар), стр. 5
  • Осмоспратне стамбене зграде у Марибору, стр. 6;
  • Стамбене куле на Рошкој цести у Љубљани, стр.6;
  • Стамбене куле у Рузвелтовој улици у Београду, стр. 9;
  • Стамбене куле у насељу Грбавица II у Сарајеву, стр. 11;
  • Стамбене куле на Фрушкогорском путу у Новом Саду, стр. 12;
  • О неким питањима грађења високих зграда облакодера (Ђорђе Лазаревић), стр. 13;
  • Стамбене куле у Скопљу, стр. 17;
  • Стамбене куле на обали Вардара, стр. 17;
  • Стамбена кула на Булевару Кочо Рачин, стр. 18;
  • Стамбене зграде у Илинденској улици, стр. 19;
  • Високи стамбени објекти у новом стамбеном насељу »Карпош«, стр. 19;
  • Стамбене куле у улици 11. октомври, стр. 20;
  • Десетоспратнице у Марибору, стр. 21;
  • Стамбене куле на Булевару револуције у Београду, арх. И. Антић, стр. 21;
  • Стамбене куле на Булевару револуције у Београду, арх. И. Поткоњак, стр. 24;
  • Стамбене куле у Новом Београду, стр. 26;
  • Стамбене куле на Булевару Октобарске револуције у Београду, стр. 27;
  • Високе стамбене зграде у улици 29. новембра у Београду, стр. 28;
  • Високе стамбене зграде на Јужном булевару у Београду, стр. 28;
  • Стамбени блок у Цвијићевој улици у Београду, стр. 29;
  • Зграде у новом центру Карловца, стр. 30;
  • Оточец (Марјан Мушич), стр. 31;
  • Зграда Н.О.О. Врачар у Београду, стр. 34;
  • Средња техничка школа машинског смера у Смедереву, стр. 36;
  • Актуелна проблематика Љубљанске школе за архитектуру (Едвард Равникар), стр. 37;
  • Високи објекти у граду (Оливер Минић), стр. 40;
  • Однос температуре и влажности ваздуха између Београда и Новог Београда (Марко Милосављевић), стр. 43;
  • После курса »Боја и облик« (Браца Мушич), стр. 45;
  • Семинар Комитета за становање Европске економске комисије у Загребу (Душан Стефановић), стр. 46;
  • Спирални самачки хотел (Синиша Вуковић), стр. 47;
  • Идејни пројект стамбеног насеља, дипломски рад канд. арх. Владимира Величковића (С. В.), стр. 48;
  • Закључци VII заседања Комисије за становање међународне уније архитеката (UIA), стр. 50;
  • Винко Гланц одликован орденом рада са црвеном заставом, стр. 51;
  • Конкурс за идејно решење саобраћајног чвора на месту садашњег Трга бранилаца Београда, стр. 52;
  • Конкурс за нову зграду Радио-телевизије Београда, стр. 54;
  • Конкурс за зграду Музеја револуције народа Југославије, стр. 56;
  • Конкурс за идејно решење зграде научних института НР Македоније у Скопљу, стр. 58;
  • Економски аспекти полумонтажне и монтажне градње са лаким елементима (Јоже Јан), стр. 59;
  • Седмојулска награда за архитектуру 1961. додељена Станку Мандићу, стр. 60;
  • Књиге и часописи, стр. 60;
  • Resume, стр. 64;
  • Short summary, стр. 65