среда, 28. септембар 2011.

Стамбени објекат у Иванковачкој улици у Београду | Арх. Урош Мартиновић

ОПШТИ ПОДАЦИ

Реализација: 1969. године;
Извођач: ГП Јединство, Београд;
Локација: Иванковачка улица, општина Палилула, Београд;
Аутор: арх. Урош Мартиновић;

О ОБЈЕКТУ

01 | Изглед објекта
Урбанистичка поставка: 
Угаона диспозиција објекта захтевала је посебан напор усклађивања два улична фронта, различита по архитектури и висини постојећих зграда. Отуда проистиче висина дела према Иванковачкој улици од приземља до шесте етаже и дела према Далматинској улици од приземља до четврте етаже.

Урбанистичким условима је тражено да се у приземљу објекта остави слободан продор према унутрашњости блока. У исто време је захтевано да се изради пројекат уређења читавог простора блока.

Организација површина:
Типска основа спрата садржи четири јединице различите по величини: једноипособни, двоипособни, трособни и троипособни. Принцип организације стамбене јединице је доследно спроведен на бази диференцијације основних група на дневни боравак и спавање.
Приземна партија је ангажована за отворене прилазе вертикалном чвору са степеништем и лифтом и делом према Далматинској улици где су пројектовани боксови за гаражирање кола.
Из Далматинске улице остављен је колски прилаз ка унутрашњем дворишту одакле се успоставља веза са депонијом смећа и цистерном за гориво смештеним  у нивоу сутерена. Пасаж из Иванковачке улице је везан за зелене унутарње површине  блока предвиђене за игру деце и одмор старијих. Непосредно уз улаз је смештен стан домара, а у сутерену котларница за централно грејање и склониште за станаре зграде.
02 | Типска основа
Конструктивни склоп:
Структура објекта заснована је на принципу пуних армирано-бетонских зидова - ламела d=15.0 cm са распоном од 3.60 до 4.20 m и монолитно-армирано-бетонском међуспратном конструкцијом дебљине 12.0 cm. Фасадни зидови су од гитер опеке. Преградни зидови су од пуне опеке. Подови у становима од паркета су у собама, виназ плоча у кухињама и керамичких плочица у санитарним просторијама.
 
Обликовање:
Сви елементи конструкције остају у натур бетону, а испуне у фугованој опеци. Приземна партија је обрађена са зидовима у вештачком камену колиеру. Столарија је у дрвету - бојена, као и гвоздени профили ограда на француским балконима и терасама.
Врата на гаражама и улазна у приземљу су од метала. Ограда на француским балконима је испуњена армираним стаклом. Уређење партера објеката и унутарњег простора блока је посебан  део пројектног елабората који нажалост није реализован иако је био један од примарних урбанистичких услова.


Извор: Стамбени објекат у Иванковачкој улици у Београду (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 130.
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects

уторак, 27. септембар 2011.

Конкурс за стамбени комплекс „Др Иван Рибар” (3) | реакције


 У овом чланку представљам реакције на пројекат за стамбени комплекс „Др Иван Рибар”:

1. На мом профилу на Фејсбуку (Facebook):
Коментари на мом профилу

2. На страници „Српски архитекти/ Serbian architects”:

Коментари на страници „Српски архитекти/ Serbian architects”

Предавање „Центар за становање - ИМС“ | Арх. др Михаило Чанак

Предавање је одржано 17. марта 2010. године у амфитеатру Архитектонског факултета Универзитета у Београду. Снимци предавања:

Први део:

Други део:

Трећи део:

Четврти део:

Пети део:

Шести део:

Седми део:

Осми део:

Девети део:

Десети део:

Једанаести део:

понедељак, 26. септембар 2011.

Насеље „Цвећара“ | арх. Дарко и Миленија Марушић | 1989-93

ОПШТИ ПОДАЦИ

Пројектовано/ реализовано: 1989-93. године;
Локација: Раданска улица, Дедиње, општина Савски венац, Београд;
Аутори: арх.  Дарко Марушић, арх. Миленија Марушић и арх. Жељко Гашпаревић;

О СТАМБЕНОМ КОМПЛЕКСУ  

01 | Изглед насеља
Миленији и Дарку Марушићу[1] у остварењу стамбеног блока „Цвећара“ помогло је искуство и студиозност стечене пројектовањем насеља Церак-виногради, као и уочени проблеми који се тадашњим концептом нису могли савладати.
02 | Ситуациони план
Захтев инвеститора, али и окружење суседнив вила, инспирисало је ауторе да комплекс поставе у духу прелаза ка хуманијем и елитнијем становању. Мање групе двојних породичних зграда подсредством посебних,  раздвојених улаза, уводе у интимни свет сваке стамбене јединице иако је још реч о колективном становању[2].
Упркос томе што су станови типски, пројектовани према стандардним прописима квадратуре, у обликовању су употребљени класични елементи куће - кос кров, димњаци, терасе са перголама.
03 | Детаљ - приступ улазу у објекат и поштанско сандуче
Следствено свом ауторском маниру, Марушћи велику пажњу посвећују урбанистичком концепту, богатству функционалног и ликовног решења, изнијансираним детаљима, квалитету извођења и партерној обради окућнице.
04 | Карактеристичан пресек
Остварена синтеза искуства прошлости и савремених метода, издваја „Цвећару“ међу сличним стамбеним поставкама у Београду.
* * *

Још једна веома битна карактеристика овог пројекта је да је димензионисан према керамичким плочама на фасади, димензија 30.0х30.0 цм. Те плоче уједно представљају основни модул на овом објекту. 
05 | Изглед насеља
[1] Марушић Миелнија (1941, Ваљево) и Дарко (1940, Омиш), аритектонски и брачни пар који свој студиозан и продуховљен приступ архитектури заснива на синтези теоријског и практичног у оквиру постулата касномодерне. Остварују дело особеног архитектонског рукописа, инсистирају на хуманизацији, урбанистичком аспекту, боји и детаљу и уносе нове тонове у стамбену тематику. Посебно су запажени по остварењима прелазног типа од колективне ка индивидуалној стамбеној  изградњи.
Дела:
- Стамбено насеље Церак-Виногради (1978-87., са Н. Боровницом, Н. Танкосић и Ж. Гашпаревићем)
- Породична кућа генерала Мамуле у Опатији (1984., са Ј. Пиласановићем)
- Стамбено-пословни објекат у Булевару Ослобођења (1989.)
- Групација породичних кућа „Цвећара” (1989-93., са Ж. Гашпаревићем)
- Управно-пословни објекат Металс банке”, Нови Сад (2005-07.)
- Стамбено-пословни објекат у Булевару краља Александра (1989-2000.)
[2] Бољи је израз вишепородично становање.

Извор: Милетић-Абрамовић, Љ. (2002). Архитектура резиденција и вила Београда 1830-2000. Београд: Карић фондација. 
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects

недеља, 25. септембар 2011.

Стамбени објекат у улици Браће Југовића у Београду

Пројектовано: 1964. године
Реализација: 1964-67. године
Извођач: ГП „Поморавље”, Јагодина (Светозарево)
Локација: улица Браће Југовића, општина Стари град
Аутор: арх. Михајло Митровић

Изглед фасаде објекта



Детаљ фасаде
 У времену када је зграда пројектована ова зграда био је донет пропис о обавезној примени тишских прозора у стамбеној изградњи. А како је овај објекат требало градити у коридорној улици, кулисним затварањем једног неизграђеног терена између две зграде, било је неминовно упутити се у истраживање архитектонских средстава којима би се савладале ове непогодности.
 Уместо прозора на целој фасади су постављена сва четири типа врата која је у том тренутку нудила типизација. У просторном обликовању, невољно, свесно је жртвована трећа димензија, тако да се проблем на поступак аб имаго. Он је решен колажом врата (претворених у француске прозоре) и напупелих бетонских призми, сложених у квадриран сликарски ред коме је пиктурална подлога црвена боја опеке којом је испуњена конструкација.







 Да би се омогућило вечерње виђење те слике учињени су фасадни прорези са тракама луксвер призми које својим ритмом уносе светлосни цртeж у игру прозорских поља. Зграда садржи четрнаест станова, од којих су четири решавана, двоетажно у дуплекс стилу.

Основа спрата
Извор: Стамбени  објекат у улици Браће Југовића у Београду (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 131.
 
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

субота, 24. септембар 2011.

Занимљивости из света домаће архитектуре (2)

 Нове занимљивости из света домаће архитектуре - вечерас сам случајно налетео на чланак на блогу Урбан дизајн (Urban design) у којем се говори о чика-Микином часопису „ARD review”. Мени је искрено врло симпатично да је неко почео да пише чланке о том часопису.

 На овом линку се налази та страница блога:
Urban design - „ARD review”

 У даљем наставку постављам слику чланка:



 И да, дошло је до забуне - ја овај чланак на блогу Урбан дизајна нисам написао! :D Моја маленкост се потписује испод својих текстова, чланака и видеа. У сваком случају, дошло је до грешке па се овај чланак повезује са мном - највероватније је разлог што се аутор текста није потписао. Али то свакако представља један вид занимљивости у свету домаће архитектуре како год се окрене. :)

 И добро је што се и на другим блоговима појављују такви чланци. Све похвале овом блогу Урбан дизајна што је објавио овај текст о часопису „ARD review”.

Конкурс за стамбени комплекс „Др Иван Рибар” (2)

 У даљем наставку, када је реч о овом конкурсу, окачен је кратки филм о концепту пројекта под називом „Мрештење змија”.

Мој канал на јутјубу


 Филм:


 

четвртак, 22. септембар 2011.

Конкурс за стамбени комплекс „Др Иван Рибар” (1)

 Конкурс је рађен током јула месеца ове године. Пројекат носи назив „Мрештење змија” и налази се на рубу Новог Београда, иза блокова 71 и 72. Пројекат је радио тим архитеката у саставу: Горан Анђелковић, Бојан Стевић, Ђорђе Николић и др Михаило Чанак.

Сајт арх. Ђорђа Николића

Сајт арх. Горана Анђелковића

недеља, 18. септембар 2011.

Серијал „Архитектура једног града” - Малме

 Материјал је снимљен током боравка у Малме, у Шведској (април 2011. године). Филм спада у циклус филмова „Архитектура једног града”, који приказује архитектуру различитих градова широм Европе.




субота, 17. септембар 2011.

Изложба јапанске архитектуре у Београду

 У холу Народне банке Србије на Славији одржава се изложба посвећена савременој јапанској архитектури у периоду од 1996. до 2006. године.

Пројекат са изложбе - Оsanbashi Yokohama international passenger terminal, Kanagawa pref.
 Изложба је отворена од 15. септембра и траје до 10. октобра ове године. Може се посетити радним данима у периоду од 10.00 до 18.00 часова.

Макетице са изложбе

 Кратак снимак са изложбе:

четвртак, 15. септембар 2011.

Критика униформности и монотоније у архитектури


  Реч је о инсерту (уводној шпици) руског филма „Иронија судбине”, који представља својеврсну критику архитектуре у периоду соцреализма. Овај ппочетни анимирани део филма говори о униформности архитектуре која је распрострањена широм света и која неминовно доводи до монотоније у градовима.

  Филм прилично верно осликава реалност живота у совјетским микродистриктима (пандан новобеоградским блоковима) у којима је уобичајено живело 8 000 - 12 000 становника. Микродистрикти су рађени по релативно малом броју шема и планова, те у већини совјетских градова постоје потпуно исти микродистрикти, чак су и станови у њима често опремани истим намештајем. Готово у свакој згради је један кључ могао да отвори више станова. Није имало ни смисла мењанти браву, јер су производиле у великим серијама са истим кључем. Стога, заплет у филму је веома реалистичан и слични догађаји су се заиста дешавали што је вероватно утицало да филм постане готово култан у земљама бившег Совјетског Савеза.


среда, 14. септембар 2011.

Урбанистички пројекат „Трећи Београд” - насеље „Каловита”

Часопис „Геодетски журнал”
  Основни мото пројекта је „Calovita”, изведеница двеју италијанских речи - „cale” спуштање, силазак и „la vita” живот тј. „Спуштање живота”, у смислу прилазак води, у овом случају каналу Каловита. Идеја и визија пројекта је настала као инспирација на основу фотографије која је усликана на локацији, са моста са којег се пружа поглед према истоименом каналу са зеленим растињем  и са живим светом у њему.

  Основа пројекта је била, у складу са темом „Здрави град”, да се то подручје заштити, да се не нарушава већ псотојећи еко систем, а такође да се пробуди свест код људи да треба неговати своју природну околину.

Идеја насеља је била да се пружа према Дунаву са појединим вертикалама које га секу, паралелно са правцем Панчевачког моста,  где би се појавили појаси зелених паркова и платоа. Основна замисао је била  да како се иде према Дунаву, што је ближе река,  да се густина насеља смањује, а са њом и спратност објеката.  Цео амбијент треба да се уклопи у природно окружење и да се наизменично мења природна/изграђена физичка структура. 

  Канал је главни правац то јест водени булевар, који уз себе има пешачки коридор, док се водом може ићи малим чамцима. Предвиђено је да луксузнији објекти имају своја пристаништа. Зона канала има назив „Вердевиа” - зелени појас канала. Вертикални правци који су паралелни са Зрењанинским путем и Панчевачким мостом представљају зелене коридоре према Дунаву, и служе за одмор и рекреацију.

Урбанистички склоп насеља
Урбанистички склоп/ партерно решење
 У делу одабране целине, узето је подручје једне вертикале према Дунаву и чвориште са каналом Каловита. У том делу заступљено је становање (вишепородични објекти), а у појединим деловима индивидуално становање. Део уз канал, који је уједно и најатрактивнији, има пословање и остале садржаје.
Часопис „ARD review”, број 36

  Што се тиче зеленог коридора, ту се јављају три тематска парка: 
- парк „Земаља трећег света”,
- парк „Воде”
- и парк „Дунава”.
  Од садржаја, ту се налазе музеји, разне галерије и библиотека. У том делу, приступ каналу, па и води, је потпуно у прирдном амбијенту - разна врста каменчића и шљунка.
  Преко канала се може прећи мостом, где пролази главни правац стазе, или малим дрвеним мостићем који је уклопљен у природно окружење.
  Вођено је рачуна о прелазима преко улица, да буде поплочана подлога, како би се наставио континуитет простора.

  Објекат у даљој разради по функционалном аспекту је музеј који је посвећен води, драгоценом извору живота. Има шпицаст облик на месту спајања стаза и одличан видиковац према каналу Каловита. Поред слободније, аморфније форме има мало крућу форму на другом крају, где је смештен амфитеатар. Осећа се јасан прелаз из мирне и чврсте форме у слободну и аморфну форму, што даје јак визуелни ефекат. Код главног хола, постоји веза галвног улаза и амфитеатра на отвореном терену. Постоји велики изложбени простор који се обилази рампом до првог спрата. Експонати се каче о кровну констркуцију, тако да их посматрачи могу видети са свих страна. На спрату постоји мала галерија која је отворена према главном холу.

Урбанистичко-архитектонско решење/ Музеј „Воде”

 Филм:

уторак, 13. септембар 2011.

Изложба студентских радова - Индустријски парк Пирот (2009)

 Реч је о изложби синтезног пројекта (СП-4) која је била у уметничкој галерији у Пироту, у јулу 2009. године. Тема синтезног пројекта је била индустријски парк. Снимак изложбе:

 

понедељак, 12. септембар 2011.

Низ породичних кућа у Струмичкој улици у Београду

Пројектовано: 1972. године
Реализација: 1974. године
Извођач: ГП „Прогрес” Пирот
Локација: Струмичка улица, Шумице, општина Вождовац
Аутор: арх. Стојан Макскимовић

Изглед кућа у низу седамдесетих година
 Локација на којој су изграђени низови стамбених зграда у Струмичкој улици, део је блока индивидуалне породичне градње унутар улица: 
- Струмичке,
- Сундачићеве
- и Војводе Тозе.

Ситуација
Простор између објеката, Фото:
Горан Анђелковић - Giorano Angelo, 2007. године

 Пројектована су три низа стамбених зграда са десет петособних и четири шестособна стана. Два низа налазе се дуж Сундачићеве улице, а један у Струмичкој улици. Терен између објеката обрађен је као слободна зелена или поплочана површина намењена игри деце, рекреацији и одмору.

 Ламела у низу је уједно стамбена јединица, решена као дуплекс четворособног стана. Коришћењем нагиба терена, ова је још рашчлањена, тако да се у стану јављају четири полунивоа.

 У доњим етажама решен је дневни боравак са кухињским блоком и гаражом, а на горњем делу група за спавање и рад.

Спољна обрада тј. материјализација је опека и бетон. 

Данашњи изглед кућа у низу Фото: Горан Анђелковић - Giorano Angelo, 2007. године

 
Извор: Низ породичних кућа у Струмичкој улици у Београду (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 121.
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

петак, 09. септембар 2011.

Мање познати пројекти арх. Михаила Чанка - чика Мике (1)

Сењак, Осијек (данашња република Хрватска)

Реч је о позивном југословенском конкурсу за архитектонско решење стамбених објеката у насељу Сењак у Осијеку, 1968. године.

Конкурс под називом „Југословенски архитектонски скуп” организовао је Савез архитекакта Хрватске. Позвани су стручњаци из целе земље који су делегирани од стране од одговарајућих републичких друштава архитеката. Тражило се идејно решење за девет типова стамбених објеката. За сваки тип конкурисало је по три аутора или групе аутора.

ТИП 5, П+10, пројекат арх. Михаила Чанка - чика Мике

 На сваком степеништу смештена су по три стана на етажи (по један једнособни, једноипособни и троипособни). У свим становима централну тачку представља простор за обедовање око кога се концентришу остале просторије. Занимљиву просторну солуцију  пружа решење троипособног стана, у коме је у оквиру блока ноћних просторија постигнута стриктна диференцијација деце од родитеља, и у коме простор за обедовање представља допунски простор за дневни боравак деце под контролом родитеља. Положај кухиње у свим становима је неповољно оцењен, јер је жири стао на становиште да је простор за обедовање недовољно осветљен.

Основа куле
 Извор:
Сењак, Осијек (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 60 и 62.

четвртак, 08. септембар 2011.

Занимљивости из света домаће архитектуре

 Eмисија „Обнова града - град у ре-инкарнацији” снимљена је давне 1982. године и говори о различитим културно-уметничким интервенцијама у јавним просторима Београда. Између осталог, појављају се тадашњи студенти Архитектонског факултета. Данас су ти студенти стасали у водећу генерацију архитеката у Србији.

Исечак снимка/ Проф. доц. Иван Рашковић који је тада имао 22 године и члан групе „Lovely bau”
Зорица Савичић, члан групе „Lovely bau”

Група „МЕЧ
Слободан Малдини, Група „МЕЧ

Мустафа Мусић, Група „МЕЧ
Тада је градоначелник Београда био архитекта Богдан Богдановић, значајна личност српске архитектуре XX века. Међу учесницима у емисији био је и архитекта Ранко Радовић, такође једна од најзначајних личности српске архитектуре тог доба.
Богдан Богдановић, градоначелник Београда
Ранко Радовић
4 дела емисије налазе се на овом линку.

уторак, 06. септембар 2011.

8 house - BIG

 Снимак стамбеног комплекса у Орештаду, снимљен током боравка у Копенхагену (април 2011. године). Стамбени комплекс познатији је под именом „8 house” тј. „Осмица”. Аутор овог пројекта/ стамбеног комплекса је Бјарке Ингелс (Bjarke Ingels).
 Више информација о објекту на овом линку.
Филм:

Такође, случајно сам срео Бјарка Ингелса како вози бицикл по рампама свог здања.

Исечак снимка - аутор: Горан Анђелковић - Giorano Angelo


И на крају мало хумора: БИГ

Нови Београд

Снимак са крова једног од шест каплара, у блоку 21, на Новом Београду.


понедељак, 05. септембар 2011.

Студио Алфиревић

Лого студија Алфиревић
 Недавно је, почетком септембра, настала страница „Студио.Алфиревић” на друштвеној мрежи Фејсбук (Facebook), коју води арх. Ђорђе Алфиревић. На страници (и на сајту) се могу видети бројни пројекти овог аутора, али такође, поред архитектуре, заступљене су и друге гране уметности. Препоручујем посету странице на Фејсбуку и сајта овог студија.


Линк странице:  Студио.Алфиревић
Сајт: Студио.Алфиревић

недеља, 04. септембар 2011.

Београдско приобаље (2010)

 Филм приказује анализу приобаља Саве и Дунава, у Београду, на потезу од марине „Дорћол” до Бранковог моста. Београдско приобаље је доста времена било запостављено у току своје историје и никада није било довољно искоришћено.

  Филм почиње кратком уводном сценом која приказује историјску слику како је изгледао тај део приобаља 20-их и 70-их година XX века. У наставку иде кратки опис са историјског аспекта.
  После иде сцена која је утицала на тематику којом смо се бавили - природни звук - где су прикази звука таласа Дунава, запљускивање воде о обалу, ветар и слично. Истраживањем и даљим анализама, дали смо назив пројекту „Талас вибрације природе”.
  Даљи ток филма се бави анализом постојећег стања београдског приобаља, којe је подељено на три зоне:
1. Марина „Дорћол” - СРЦ „25. мај”
2. СРЦ „25. мај” - Бетон хала
3. Бетон хала - Бранков мост

 После анализе и истраживања иде кратки преглед карактеристичних и импресивних слика локације и конкретне интервенције у простору. У филму су приказане четири интервенције:
1. Близу, ближе, најближе...
2. Уски пасаж
3. Пано амфитеатар
4. Пристан мост

 Филм је реалитован у оквиру предмета „Уметност у јавним просторима - public art & public space” на Архитектонском факултету у Београду, код професора Зорана Ђукановића и Јелене Живковић и асистената Александра Бобића и Горана Радуловића.

 Ауторски тим пројекта који је реализован на овом предмету су:
Горан Анђелковић - Giorano Angelo
Ивана Вучетић

 Први део:

Други део:


субота, 03. септембар 2011.

Филм „Фрагменти” (2009)

 Филм је реализован у оквиру предмета процес пројектовања (трећа година студија), код професора доцента Ивана Рашковића, на тему процеса стваралаштва у архитектури тј. о његовим фрагментима, који кад се сложе, дају јасну слику самог процеса стварања као целине.

  Филм је, такође, више психолошког и филозофског карактера, у некој мери и апстрактан, и замшљен је да се састоји од четири значајне сцена: рубикова коцка, процес стварањапулсирајућа линија експресивне мисли и архитектура.
 Свака сцена представља мали фрагмент једне приче, који кад се споје чине целину једног процеста стваралашта у архитектури.

Филм:

петак, 02. септембар 2011.

Серијал „Архитектура једног града” (2010)

Серијал је снимљен у јулу 2010. године и приказује архитектуру града Сплита у Далмацији.

Први део:

Други део:

Трећи део: