петак, 30. март 2012.

Тајна Новог Београда | 2012 | 4

  У току априла текуће године излази књига „Тајна Новог Београда 2 - ново доба, ауторског тандема Зорана Љ. Николића и Мирка Радоњића. У даљем наставку, представићу вам две ексклузивне фотографије које ће се наћи у новој књизи.


01. Блокови 1 и 2, код кружног тока и зграде Општине
02. Изградња Бранковог моста

четвртак, 29. март 2012.

34. Салон архитектуре | 2012

   Синоћ, 28. марта, отворен је свечано Салон архитектуре у Београду. Оваква је била атмосфера приликом отварања Салона:


  И наравно на Салону архитектуре је био изложен конкурсни пројекат за идејно урбанистичко-архитектонско решење стамбеног комплекса на локацији у улици др Ивана Рибара, ауторског тима Михаило Чанак, Ђорђе Николић, Бојан Стевић и Горан Анђелковић:

Ауторски тим: Б. Стевић, Ђ. Николић, М. Чанак (није био присутан) и Г. Анђелковић
Плакат са изложбе

video

уторак, 27. март 2012.

Биостановање | 2012

  У овом чланку представићу вам једну занимљиву емисију под називом „На рубу знаности” која се емитује на ХРТ-у (Хрватска радио-телевизија). Тема ове епизоде је била  становање. Емисија је окачена из четири дела на јутјубу (youtube).

Први део:

Други део:

Трећи део:

Четврти део:

понедељак, 26. март 2012.

Београдски мостови | Нови железнички мост | 1974-79


ОПШТИ ПОДАЦИ

Пројектантска фирма: Дирекција за изградњу мостова - Београд
Аутори и главни пројектанти: академик, проф. др Никола Хајдин, дипл. грађ. инж. и Љубомир Јевтовић, дипл. грађ. инж. 
Пројектанти појединих фаза: С. Цветковић, дипл. грађ. инж.; В. Матић, дипл. грађ. инж.
Инвеститор: Дирекција за изградњу Београдског железничког чвора
Генерални извођач: ГП Мостоградња
Главни извођачи:
- Антикорозна заштита: Јадран
- Испоручилац челика: FALCK - Милано
- Испоручилац челичне конструкције: МИН, ГОША, Ђуро Ђаковић 
- Испоручилац челичних ужади: STAHLTON AG - Цирих
Функција објекта: двоколосечни железнички мост
Време изградње: 1974-79. године

О ПРОЈЕКТУ

  Нови железнички мост преко Саве у Београду пројектован је и саграђен у оквиру новог решења железничког чвора, такозваног Прокопа
  Диспозиција моста састоји се из три дела:
- прилазних конструкција на левој и десној страни реке, које чине континуални носачи од претходно напрегнутог бетона, распона 45 до 75.5 m и армираног бетона 35 до 38.5 m,
- и централне челичне конструкције са косим затегама, у дужини од 557.94 m са речним отвором распона 253.70 m.

01. Конструкција моста

01. Изградња моста
  Попречну конструкцију образују два главна носача сандучастог пресека, константне ширине и висине, који су међусобно повезани ортотропном плочом. Коловозни лим ортотропне плоче је упуштен за 90 cm од горњег појаса главних носача, чиме се образује корито за застор у који је положен дупли железнички колосек. Службене пешачке стазе су смештене ван главних носача, а испод пода стазе (који се може дићи) су канали за електричне каблове. Цеви за топловод смештене су испод ортотропне плоче и њих осплужује једна стаза дуж целог моста. Стазе за ревизиона колица са телескопским извлачањем бочних делова, налазе се уз доњи појас, са унутрашње стране главних носача.


  Пилони су постављени у осама главних носача изнад стубова и надвисују главне носаче за 52.49 m. Они су међусобно повезани риглом, између анкерних места горње и доње скупине челичних ужади. Фундирање пилонских стубова обављено је на армиранобетонским кесонима, а свих осталих стубова на шиповима типа HW, пречника 1 500 mm, дужине око 17 m.   

03. Изградња новог моста са панорамом Београда

Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије
 
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”


недеља, 25. март 2012.

Стамбено насеље Вишњичка бања | 1979-82


ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутори: Љиљана Бакић, дипл. инж. арх.; Драгољуб Бакић, дипл. инж. арх.; Милош Станковић, дипл. инж. арх.
Пројектант: Бранислав Радосављевић, дипл. инж. арх.
Пројектант конструкције: Невена Мандић, дипл. инж. арх.
Пројектанти инсталација: Босиљка Петровић, дипл. инж. арх.; Бранислав Лакчевић, дипл. инж.; Милан Поповић, техничар
Пројектантска кућа: ДД  Енергопројект - урбанизам и архитектура 
Инвеститор: СИЗ за стамбену изградњу града Београда
Извођач и време изградње: ДД Енергопројект - високоградња, 1979-82- године  

О ПРОЈЕКТУ

  Комплекс Вишњичка бања налази се на северозападној страни старог језгра Београда. Градилишна површина заузима територију око 50 хектара и пројектована је за 1 610 стамбених јединица, односно 5 000 становника. 

01. Изглед насеља
  Објекти су подељени на:
- вишенаменски комплекс (Вишњичка бања) - 50 хектара;
- стамбено насеље са нискоспратницама - 76 975 m² нето површине;
- стамбене јединице у низу 625 m² нето површине;
- каскадни станови 5 000 m² нето површине.

  Стамбене зграде високе категорије грађене су у три етапе:
- Прва етапа 514 станова;
- Друга етапа 622 стана;
- Трећа етапа 474 стана.

  Станови су једнособни, двособни, трособни, троипособни (у два нивоа). Изграђено је 300 породичних стамбених јединица. Сви станови имају лође.

02. Изглед стамбене јединице
  Нискоспратни блокови груписани су у седам заједница тако да сваки блок има 150-200 станова или апартмана. Између блокова налазе се површине за игралишта и рекреацију деце и одраслих.

  Осим стамбених јединица које су главни циљ овог пројекта, пројектовани су и пратећи објекти: месна заједница, прихваталиште за дводневни боравак, терени за спортске и разне друге активности, основна школа са 32 учионице, здравствена станица, самоуслуга, радње и бутици, ресторани, биоскоп са 600 седишта.      

03. Изглед насеља

Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије
 
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”
 

субота, 24. март 2012.

Београд | 1999-2012

  Данас, 24. марта, навршава се тачно 13 година од почетка бомбардовања тадашње СР Југославије од стране НАТО-а. У овом чланку биће речи о објектима који су бомбардовани током агресије која је трајала 78 дана. Идеална је прилика поменути поједине објекте који су били тада на мети, од којих су неки и дан данас рушевине у граду.

01. Карта циљева НАТО-а у Београду 1999. године
 Списак бомбардованих објеката у Београду:
1. Зграде Савезног и Републичког МУП-а у улици кнеза Милоша;
2. Топлана на Новом Београду;
3. Зграда команде РВ и ПВО у Земуну;
4. Зграда Републичког Министарства правде (бивша Команда града) у Немањиној улици;
5. Пословни центар Ушће” на Новом Београду;
6. Резиденцијални председнички комплекс на Дедињу;
7. Зграда РТС-а у Абердаревој улици;
8. Зграда Генералштаба ВЈ, раскрсница Немањине и кнеза Милоша;
9. Зграда Владе Републике Србије
10. Стамбени кварт на Врачару између улица Јужни Булевар и Максима Горког;
11.  Зграда амбасаде НР Кине на Новом Београду;
12. Хотел Југославија”;
13. Зграда Југо-импорта на Новом Београду;
14. Телевизијски торањ на Авали; 
15. Складишта Југопетрола на Чукарици;
16. КБЦ Драгиша Мишовић” на Дедињу;

  У даљем наставку чланка, писаћу мало више о објектима који су болдовани на овом списку. Они су најкарактеристичнији са аспекта архитектуре, што не значи да ни други објекти немају неку своју особену вредност.
 
1.0 Зграда команде РВ и ПВО у Земуну

  Зграда команде РВ и ПВО, која се налази у Земуну, припада најзначајним делима модерне између два рата на овим просторима. Ранији назив објекта је зграда Команде ратног ваздухопловства. Аутор овог прелепог здања је архитекта Драгиша Брашован. Подигнута је у периоду између два рата, 1935. године.


02. Зграда Команде ратног ваздухопловства
  Ова грађевина изражава експресионистичку ноту самог аутора и романтично схватање и поимање модерне архитектуре. Зграда Команде ратног ваздухопловства је прави пример експресионизма у модерној архитектури тј. модернистичко усвајање и прихватање нових материјала, форми и изражаја у нашој архитектури.

03. Током бомбардовања НАТО-а, април 1999. године
  Према идеји Брашована, изглед зграде требало је да подсећа на  борбени авион Рода са своја два раширена крила. Због те симболике поједини модернистички архитекти критиковали су ово здање.

  Зграда је  бомбардована 5. aприла 1999. године и до данашњег дана није обновљена у целовитости.










2.0 Пословни центар Ушће” на Новом Београду

04. Пре и после НАТО бомбардовања
Зграду пословног центра Ушће” на Новом Београду пројектовали су архитекте Михаило Јанковић, Мирјана Маријановић и Душан Миленковић. Зграда је до деведесетих година прошлог века била позната под називом Зграда друштвено-политичких организација, касније Централни комитет СКЈ (скраћено ЦК). Подигнута је 1965. године


05. Конструкција послобног центра„Ушће”
   
   Интересантно је да се међу љидма и даље може чути да је називају ЦК”.

  Зграда је са своја 24 спрата доминирала простором, а на ушћу двеју река, Саве у Дунав, стицао се утисак као да је капија новог града - Новог Београда, који се градио тад, шездесетих година прошлог века.

  Треба рећи да је ова кула била врло једноставна, изграђена од армиранобетонске конструкције, алуминијума и стакла, у духу интернационалног стила административног типа зграде. То представља врло значајну симболику јер су се до тада све зграде које су представљале политичку моћ и елиту тог периода радиле у соцреалистичком стилу.

  Пословни центар Ушће је бомбардован у два наврата 1999. године - 21. и 27. априла. У првом ваздушном удару зграда је погођена у подножју и на врху, док је другом нападу срушена антена на крову зграде. Укупно је испаљено 12 ракета типа томахавк на овај објекат.

06. Слика бомбардовања 21. априла 1999. године
  Реконструкција је почела  2003. године, а пословни центар „Ушће је завршен 2005. године. Биле су бројне измене, али је објекат сачувао своју суштину.













 Снимак бомбардовања пословног центра Ушће

3.0 Зграда Генералштаба ВЈ, раскрсница Немањине и кнеза Милоша



07. Зграда Генералштаба ВЈ пре бомбардовањa
 
  Зграда Државног секретаријата за послове народне одбране,  касније Генералштаб ЈНА и ВЈ, налази се у самом центру Београда, на раскрсници улица Немањине и кнеза Милоша. Објекат је пројектовао архитекта Никола Добровић. Објекат је грађен у периоду 1954. до 1963. године, и представља једну од највреднијих зграда у периоду послератне модерне.

  Зграда Генералштаба је више пута бомбардована (30. априла и 7. маја 1999. године) и дан данас стоји као рушевина у граду и подсећа нас на период НАТО бомбардовања.

08. Зграда Генералштаба ВЈ после бомбардовања








   Већ тринаест година стоји запостављено здање Николе Добровића у центру града.

  Од 2005. године зграда некадашњег Генералштаба је под заштитом као споменик културе.















4.0 Торањ на Авали
09. Срушен Телевизијски торањ на Авали

  О телевизијском торњу на Авали постоји чланак у коме је детаљније писано о овом објекту. Авалски торањ срушен је 29. априла 1999. године, а у потпуности је обновљен априла 2010. године, када је уједно и свечано отворен.



петак, 23. март 2012.

Мост Слободе | Нови Сад | 1976


ОПШТИ ПОДАЦИ

Пројектантска фирма: Институт Кирило Савић, кооперант Преднапрегнути бетон
Аутор и главни пројектант: академик проф. др Никола Хајдин, дипл. грађ. инж.
Пројектанти: проф. Гојко Ненадић, дипл. грађ. инж.; Предраг Желалић, дипл. грађ. инж.; Благоје Зарић, дипл. грађ. инж.
Инвеститор: СИЗ за грађевинско земљиште - Нови Сад
Генерални извођач: ГП Мостоградња
Главни подизвођачи: 
- антикорозиона заштита: Јадран
- хидроизолација и асфалтирање: Партизански пут
Челичне конструкције:
- GANZ-MAWAG - Будимпешта;
- Испоручилац ужади: STAHLTON AG - Цирих;
- Испоручилац пилонских лежишта: GHH Sterkrade AG
Функција: Друмски мост
Време изградње: 1976-81. године 

ОПРОЈЕКТУ

Укупна дужина моста је 1 312 m, ширина 27.68 m. Мост има шест коловозних трака, две пешачке стазе и разделну траку (између супротних смерова кретања возила)  у коју су смештени пилони и косе затеге на главној конструкцији. Подужни нагиб моста варира од 2% до 4%.

01. Изглед Моста слободе у Новом Саду

Мост се састоји од четири независне конструкције:
- приллазне претходно напрегнуте конструкције на левој обали, дужине 301 m;
- приобалне спрегнуте конструкције на левој обали, дужине 240 m;
- главне челичне конструкције преко речног отвора, греде са косим кабловима дужине 591 m, са средњим распоном 351 m;
- прилазне спрегнуте конструкције на десној обали, дужине 180 m.
  
02. Изглед Моста слободе у Новом Саду - ноћу
  Мост се ослања на 23 стуба, чије темељење је изведено на бушеним шиповима система HW, осим једног обалног стуба. Стубови у Дунаву изведени су под заштитом загата, а на обали у прибојима и отвореним јамама. Главна челична конструкција је систем греде са косим ужадима, анкерованих у пилоне и у греду на дванаест места, са средњим отвором дужине 351 m.
 
 Конструкција је монтирана углавном слободном монтажом, са деловима тежине до 200 тона.  

  У мост је уграђено:
- 32 000 m³ бетона;
- 2 134 тоне арматуре;
- 9 700 тона челичне конструкције;
- 445 тоне челичних ужади;
- и 110 тона високовредне жице за претходно утезање.  

03. Провера носивости 1983. године


Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије
 
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

уторак, 20. март 2012.

Центар за становање Србије | 2012 | 2

   У овом чланку представићу вам каталог станова из блока 22 који се налази у великој бази података на сајту Центра за становање Србије.

ОПШТИ ПОДАЦИ - прва група објеката

Локација: Блок 22, Нови Београд, Београд, Република Србија
Пројектанти: Бранислав Караџић, Божидар Јанковић и Александар Стјепановић
Извођач: ГП Напред
Конструктивни систем: носећи зидови
Година изградње: 1968-74. године 
Спратност: П+6+П
Извор прилога: пројектна документација


01. Први тип
02. Други тип
03. Трећи тип


ОПШТИ ПОДАЦИ - друга група објеката

Локација: Блок 22, Нови Београд, Београд, Република Србија
Пројектанти: Бранислав Караџић, Божидар Јанковић и Александар Стјепановић
Извођач: ГП Напред
Конструктивни систем: носећи зидови
Година изградње: 1968-74. године
Спратност: П+6+П
Извор прилога: пројектна документација


01. Први тип
02. Други тип
03. Трећи тип
04. Четврти тип
05. Пети тип
06. Шести тип
07. Седми тип
08. Осми тип
09. Девети тип
10. Десети тип
11. Једанаести тип
12. Дванаести тип
13. Тринаести тип
14. Четрнаести тип

понедељак, 19. март 2012.

Телевизијски торањ на Авали | Београд | 1965


ОПШТИ ПОДАЦИ

Aутор и пројектант конструкције: академик Милан Крстић, дипл. грађ. инж.
Пројектанти: Слободан Јањић, дипл. инж. арх. и Угљеша Богуновић, дипл- инж. арх.
Пројектатнске фирме: „Србија-пројект, Завод за пројектовање; ГП Рад, Завод за пројектовање;
Генерални извођач: ГП Рад
Главни подизвођач: Јанко Лисјак
Инвеститор: Министарство веза
Функција објекта: ТВ торањ
Година изградње: 1965. године 

О ПРОЈЕКТУ/ ОБЈЕКТУ

01. Изглед торња
  Торањ је слободностојећа армиранобетонска конструкција која носи челични стуб - носач антенских система. Бетонска конструкција је висока 136.65 m, носач ферала 6.20 m, укупна висина торња износи 202.87 m. 

   На коти 102.75 m налази седмоспратна гондола, чија су три спрата затворена, а четири су отворене терасе. Основа објекта је правилан шестоугаоник, уписан у круг пречника 17 m, мерено на најширем делу.

  Торањ је изведен од армираног бетона, оплата је рендисана без икакве дораде. За оплату темеља основног пресека стабла торња коришћене су армиранобетонске цеви, унутар којих је извршена концентрација арматуре на угловима.

  Основни пресек торња има облик равностраног троугла са појачаним угловима кружног пресека. То је једини торањ на свету који за пресек има равнострани троугао. Дужина стране троугла је 7 m, а пречник ојачања је 1.05 m. Три ноге торња су зглобно ослоњене на темељне блокове укопане у стену 1.40 m.




02. Приказ изгледа торња на Авaли

* * * 

03. Снимак срушеног торња
   Авалски торањ је срушен 29. априла 1999. године за време НАТО агресије на тадашњу СР Југославију. Тако је Београд после 34 године остао без свог препознатљивог знака и симбола на уласку у град са источне стране, из правца Ниша.

  Обнављање торња почело је 2005. године, а торањ је завршен и отворен 2010. године, на 11. годишњицу од његовог рушења.







    У даљем наставку чланка приказаћу неке цртеже пројекта торња на Авали (2005-10) које је радио ЦИП.

04. Ситуациони план
05. Основа новопројектованог торња
  
    Недавно сам случајно налетео на јутјубу (youtube) емисију о изградњи Авалског торња која се зове Феникс на Аваликоја је снимљена 2008. године и емитована на РТС-у:



   Свечано отварање које је било 21. априла 2010. године. Такође, овај догађај забележио сам камером са Новог Београда и објавио на свом јутјуб каналу:



Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије
 
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

субота, 17. март 2012.

Конак кнегиње Љубице | 1829-31

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутори: Јања Михаиловић, Никола Ђорђевић и Хаџи Никола Живковић
Локација: Општина Стари град, Београд, Република Србија
Адреса: улица кнеза Симе Марковића бр. 8
Изградња: 1829-31. године

О ПРОЈЕКТУ


01. Конак кнегиње Љубице
  Кнез Милош осим зграде јавне намене у Београду гради и резиденцијалне зграде за своје потребе и потребе своје породице. Прва монуметнална палата изграђена у тој серији била је предвиђена за становање кнегиње Љубице и кнежевића Милана и Михаила. 

   Морфолошка анализа ове грађевине јасно показује одлике прелазног архитектонског стила од традиционалне, балканске куће ка европској архитектури.

02. Конак кнегиње Љубице
  У основи зграде, концепцији волумена и организацији унутрашњег простора сачуван је карактер балканске, грађанске, господске куће. Њу одликује једноставна форма, одсуство декоративних елемената и удобност простора, постигнута симетричним и пропорционалним груписањем свих главних и споредних просторија око средњег хола. Западни утицај се огледа у начину обраде фасада и кроз примену декоративних елемената као што су кордонски венац, пиластри на угловима и орнаменти око прозора. Широка стреха, елемент старог градитељства, оивичена је мањим венцем класичног профила. Изразиту декоративну вредност има кров са истакнутим витким димњацима. Суштински преокрет односи се на технику грађења и употребу материјала. Традиционални бондручни систем замењен је тврдим материјалима као што су камен и опека.

03. Основа конака
  Осим солидности изградње, велика пажња била је посвећена и опремању ентеријера првог спрата. 

04. Пресек кроз конак
05. Конак кнегиње Љубице
  Ауторство конака у ранијој литератури приписивано је неимару Хаџи Николи Живковићу. Према новијим историографским истраживањима утврђено је да је он вршио дужност техничког надзора при подизању конака, а да су градитељи били мајстори Јања Михаиловић и Никола Ђорђевић.

  Током година, Конак је више пута мењао намену. Служио је као Лицеј, Касациони и Апелациони суд, Црквени музеј. Данас се налази у саставу Музеја града Београда.

















Извор: Милетић-Абрамовић, Љ. (2002). Архитектура резиденција и вила Београда 1830-2000. Београд: Карић фондација.
 
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”


петак, 16. март 2012.

Стамбени објекат у Доситејевој улици у Београду | Aрх. Михајло Митровић | 1964

ОПШТИ ПОДАЦИ

Aутор: арх. Михајло Митровић;
Пројектовано: 1964. године;
Реализација: 1964. године;
Извођач радова: ГП Поморавље, Светозарево (Јагодина);

О ОБЈЕКТУ
 
У чврсто оформљеном блоку који одсеца ортогонална шема улица некадашње Вароши, преко пута Народног позоришта, остало је било неколико ниских кућа које предратно грађење није стигло да замени рентијерским стамбеним склопом. Ту између једне, пред рат изграђене, веома лепе стамбене зграде и друге две из тог времена, требало је изградити прву нову поратну стамбену зграду у овом блоку према Доситејевој улици. Требало је остати у дружељубљу са тим лепим суседом, а требало је успоставити контакт и са оне две поменуте зграде неусклађених односа  и хетерогених архитектура. Дакле, требало је градити зграду кулисне просторности између постојећих стамбених зграда тако различитих физиономија. Све то у једној равни, значи са две просторне димензије. И није се ту много могло. Основни задатак је сведен на поштовање затеченог амбијента и бојажљиво уклапање у једну страну пуне вредности и другу страна малог нереда. Како је то учињено? Изаткано је једно мирно платно  од Радове” блок опеке нестандардног формата, тако што је унутрашња страна блока, предвиђена за спајање приликом зидања, окренута споља, према фасади. Конструктивни зуб опеке-блока постао је основни мотив пластике, која попут неке необичне крупне мозаичке слике одређује целу кућу, и пластично и ликовно и колористички, и амбијентално. То ткање шнирају равномерне траке истих отвора који се завршавају надприземним серклажом, који придржавају прстасти бетонски носачи, одвајајући тако повучено приземље од главне равни фасаде. У тој малој приземној повучености наглашена су  улазна врата са шатираним надсветлом у коме су исписани име улице и број куће.
01 | Изглед стамбеног објекта у Доситејевој улици | Арх. М. Митровић | 1964
Да се сачува сећање на стару  кућу која је уступила место овој новој, која је била и лепа и вредна,  људскије грађена него наше нове, сачувани су елементи старе степенишне ограде и уграђени у степениште нове. Само како је кућа била ниска, тих елемената је било мало, па је тај проблем решен тако што је по једна ливена гвоздена преслица уграђена у сваки степенишни крак. Иако једна, била је довољна да сачува мирис старог здања, и да покаже да је некад боље, и са више љубави радило од нас брзака и безорменталних модерниста.
01 | Тип стана у згради | Арх. М. Митровић | 1964
  Кућа је грађена по тачно утврђеној наруџби која је тражила скоро сваки спрат има другу структуру станова. Има етажа у којима је цео спрат један стан, а има их са два па и три, што је свакако био мали пројектантски хендикеп.



Извор: Стамбени објекат у Доситејевој улици у Београду (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 132.
 
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”