уторак, 30. октобар 2012.

Филм „Љубљаница” | 2012

   Филм је снимљен током октобра месеца у Љубљани и приказује архитектуру словеначке престонице.

Филм:

понедељак, 22. октобар 2012.

Повеља за животно дело АСА | Архитекта др Михаило Чанак | 2012

  Пре неколико дана у Београду, архитекта др Михаило Чанак, у стручним круговима познат под надимком чика Мика, добио је од стране Асоцијације српских архитеката Повељу за животно дело за свој научно-истраживачки и стваралачки рад. 
   Предавање архитекте Михаила Чанка - чике Мике одражало се у просторијама библиотеке града Београда у самом центру града.

01 | С лева на десно: Марко Стојановић, секретар АСА; др Михаило Чанак, добитник Повеље; Миша Станковић, УО АСА и др Зоран Маневић, УО АСА
  Поред предавања свог стваралачког опуса који је архитекта чика Мика Чанак подеилио у неке четири карактеристичне фазе, помињао се такође и конкусрни пројекат за урбанистичко-архитектонско решење стамбеног комплекса у насељу „Др Иван Рибара” (западно од блока 72) који смо, као ауторска група, назвали симболично „Мрештење змија.

  Овај пројекат је радила екипа младих архитеката (Г. Анђелковић, Ђ. Николић, Б. Стевић) са архитектом чика Миком Чанком и може се слободно рећи да је пројектно решење доста добро запажено.

  На крају чланка поставићу исечак из предавања, где се говори управо о овом конкурсном раду из 2011. године.

Филм Мрештење змија 2

четвртак, 18. октобар 2012.

Повеља за животно дело АСА архитекти Михаилу Чанку | 17.10.2012. године

   У библиотеци града Београда, 17. октобра 2012. године, било је предавање и додела Повеље за животно дело од стране Асоцијације српских архитеката (АСА) архитекти др Михаилу Чанку - чика Мики. У даљем наставку чланка поставићу шест снимака целог предавања које се јуче одржало:

Први део:

Други део:

Трећи део:

Четврти део:

Пети део:

Шести део:

понедељак, 15. октобар 2012.

Словенија | Модерна архитектура | 2012

  У овом чланку приказућу мало архитектуру Љубљане, неких нових објеката који су изграђени у скоријој прошлости.

01 | Јурчкова цеста, насеље Рудник
02 | Раскрсница Јурчкове цесте и Гаљевице, насеље Рудник
03 | Дом старих, насеље Трново
04 | Градашка улица, насеље Трново
05 | Кладежна цеста, насеље Трново

уторак, 09. октобар 2012.

Центар за форензичка истраживања | 2010

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутор: Aнђелковић Горан, Мастер инж. арх (М. Арх.).;  
Тип објекта: Центар за форензичка истраживања;
O пројекту: Пројекат је рађен у оквиру наставе на Архитектонском факултету Универзитета у Београду (Студио М.6.А.);
Ментор при студију и пројекту: Ванредни професор Владимир Лојаница, дипл. инж. арх.;
Асистенти | сарадници при студију: Срђан Марловић, дипл. инж. арх.; Катарина Анђелковић, дипл. инж. арх.; Маја Драгишић, дипл. инж. арх.
Локација: Угао Вишњичке и Диљске улице, Карабурма, Београд;
Година студија: 5. година, 9 семестар;
Година пројектовања: 2010-11. године;

О ПРОЈЕКТУ

    Локација задата пројектним задатком студија налази се на подручју насеља Карабурме, општине Палилуле. Смештена је у такозвани појас индустријске зоне, на месту напуштене фабрике Минел”, која је на углу прометне Вишњичке улице и Диљске која је управна на њу.
  
   Локација Карабурме се може и посматрати и у појасима одређених функција. Наиме, простор који је надомак реке представља више зону рекреацију, па онда иде индустријска зона, која је данас махом напуштена, па тек онда зона становања. Јасно се уочавају те зоне функција у плану.
  Управо ти напуштени индустријски објекти и хале могу да се ревитализовати и прилагодити новој функцији објекта.
01 | Локација: Карабурма, Београд | фото: Горан Анђелковић


  Пројектна тема је била да се на месту старе фабрике испројектује Центар за форензичка истраживања. Морам признати да се током школовања и студирања нисам сусретао са сличном темом, те ми је задатак студија у прву руку био доста занимљив.
  Према пројектном задатку постојале су две могуће опције у формирању концепта решења:
1. Да се објекат старе фабрике сачува и у некој мери ревитализује;
2. или да се изгради потпуно нови објекат.

  Одлучио сам се за другу опцију. Дакле, за стварање потпуно новог објекта на месту постојеће фабрике и кренуо сам у развијање концепта новог, будућег решења на том простору.

02 | Развијање концепта решења | Горан Анђелковић
  У развијању концепта кренуо сам од апстрактног појма таласа. Своју идеју сам базирао да је све на свом свету саздано од таласа односно њихове амплитуде која настаје услед његовог дејства. Примера ради уколико се аритимија људског срца може приказати као неке линије одређене фреквенције, онда се то може применити и у другим сферама. 

   У две димензије - у хоризонталној и у вертикалној - провлачени су таласи одређених фреквенција и амплитуда. У пренесеном значењу, те фреквенције представљају наслаге слојева које овај простор поседује и носи у себи. Те фреквенције нам говоре о особинама локације и дају нам одређен идентитет локације каква је Карабурма. 

  Остало је да се провуче и кроз трећу димензију како бисмо добили одређени талас локације и како бисмо могли утврдити каква би волуметрија одговарала овом простору.
  Значај аспект је и стелт технолофија авиона Ф-117а - мимикрија и невидљивост. Овај објекат због своје специфичне намене треба да има сакривене” елементе од очију јавности и људи који ту свакодневно пролазе са једне стране, а са друге да ипак да свој просторни одраз локацији.

03 | Ситуациони план Центра за форензичка истраживања | Горан Анђелковић
   На местима прекида објекта су фреквенције таласа изузетно јаке, те су утицале на кидање појединих волумена, градећи на тај начин разиграну форму објекта новог Центра за форензичка истраживања.

  Колски улаз у објекат се врши из нове саобраћајнице, која је у суштини постојећа у оквиру постојеће фабрике, са источне стране парцеле. Нивелацијска разлика терена од око скоро 2.80 метара пружа могућност да један ниво буде укопан, а остатак терена да прави урбан дизајн терена.
  У том укопаном делу се налази гаража, одређене просторије за пријем материјала, улази и слично.

04 | Партерно решење Центра за форензичка истраживања | Горан Анђелковић
  У нивоу изнад налази се плато на коме се може шетати за време паузе у току радног времена. Ослонци објеката представљају у суштини елементе комуникација према одређеним секторима Центра.

05 | Партерно решење Центра за форензичка истраживања | Горан Анђелковић
 Такође, и разиграни терен у нивоу укопаног нивоа може да служи за одмор запослених у току радног времена. Једино запослени имају приступ том делу терена.

06 | Спрат Центра за форензичка истраживања | Горан Анђелковић
07 | Галерија Центра за форензичка истраживања | Горан Анђелковић
  И у основама етаже и галерије су распоређене различите лабораторије по секторима. Оно што се види у организацији простора, а то је да се у средишњним деловима налазе зоне комуникација, лабораторија, амфитеатри за предавање и слично. На ободним странама се налазе ходници уз саму фасаду који су у већој мери по природном светлошћу. На крајњим тачкама - односно главама - налазе се одмори за паузу и слично.

08 | Вертикални пресек Центра за форензичка истраживања | Горан Анђелковић
  Систем конструкције ових елемената који граде овакву структуру су у принципу „челичне корубе” које се ослањају на бетонске елементе - шајбне или елементе комуникације (лифтови, ескалатори и слично).

09 | Просторни приказ Центра за форензичка истраживања | Горан Анђелковић

 

понедељак, 08. октобар 2012.

Серијал „Заборављена архитектура” - епизода 2 - „Потковица” | 2012

  После прве епизоде која је посвећена објекту Меандар у блоку 21 (архитекти Леонид Ленарчич, Милосав Митић, Иван Петровић и Михаило Чанак), снимљена је и друга епизода. У другој епизоди приказан је стамбени објекат познат под називом „Потковица”, који се налази у блоку 28 на Новом Београду. Аутор овог здања је архитекта Илија Арнаутовић, а објекат је настао у раздобљу од 1970. до 1974. године.

Филм „Потковица”

петак, 05. октобар 2012.

Апартманско насеље конаци „Сунчани врхови” | 1981-91

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутор: Реља Костић, дипл. инж. арх. 
Пројектант: Зоран Ђорђевић, дипл. инж. арх.
Пројектант конструкција: Зоран Ђорђевић, дипл. инж. арх.
Пројектант инсталација: Б. Петковић. дипл. инж.
Пројектантска кућа: Енергопројект
Инвеститор: „Generalexport и Република Србија
Извођачи: Комграп, Победа, Електрон
Време изградње: 1981-91. године  
 
О ПРОЈЕКТУ

  Апартманско насеље конаци „Сунчани врхови” представља део туристичког центра Копаоника. Располаже са 412 апартмана у националном стилу са 1 421 лежајем. Апартмани су распоређени по конацима - зградама кружно постављеним и међусобно повезаним, различите су спратности:
- приземље до два спрата и поткровље;
- приземљ до пет спратова и поткровље.

01 | Апартманско насеље конаци „Сунчани врхови”
  Насеље је изграђено на падинама једне од најлепших српских планина, у самом подножју Панчићевог врха и чини целину са околним природним лепотама. Захваљујући њима, Копаоник је проглашен националним парком
  Апартманско решење насеља као и обрада ентеријера мешавина су националног и модерног стила, који се огледа у кружно распоређеним, међусобно повезаним конацима са старим српским називима „Рас”, „Козјак”, „Маглић” итд., а у непосредној близини древних манастира Студеница и Сопоћани.

02 | Апартманско насеље конаци „Сунчани врхови”
Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије
 
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”
 

понедељак, 01. октобар 2012.

Клинички центар Медицинског факултета | Београд

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутори: Драгош Балзарено, дипл. инж. арх. и Владета Стојаковић, дипл. инж. арх. 
Пројектанти: Драгош Балзарено, дипл. инж. арх.; Владета Стојаковић, дипл. инж. арх.; Јелисавета Ерцеговац, дипл. инж. арх.; Олга Николић, дипл. инж. арх. 
Пројектант конструкција: Миша Влајчић, дипл. грађ. инж.
Пројектант инсталација: Радомир Лалић, дипл. грађ. инж.; Митар Петровић, дипл. маш. инж.; Дана Петронијевић, дипл. грађ. инж.
Пројектантска кућа: Завод за изградњу града Београда
Извођач: КМГ Трудбеник
 
О ПРОЈЕКТУ

  Клинички центар је део постојећег комплекса Медицинског факултета Универзитета у Београду. Заутима простор од 37.5 хектара у самом центру града. Центар се ослања на павиљонски тип постојећег болничког комплекса, а нова централна зграда садржаваће све основне гране интерне медицине и хирургије. Постојеће зграде комплекса обнављањем и реконструкцијом предвиђене су за различите институте и поједине гране медицине.
01 | Клинички центар Србије
  Зграда Центра је савремено конципирана и опремљена најсавременијом медицинском опремом и технологијом. Укупна површина је 52 500 m², састоји се од три ламеле:
Прва ламела - П+12 - дијагностика;
Друга ламела - П+13 - стационар; 
Трећа ламела - П+2 - операциони блок.
02 | Клинички центар Србије
  Пратеће зграде у комплексу чине Ургентни центар, топлана, енергана и приступни платои.
  Конструкција зграде је класична, од армираног бетона: растер-стубови 6.90х6.90 без капитела и секундарних греда. Преградни зидови су монтажни флексибилни елементи. Фасадне зидове чине елементи од полиуретана. 
 
Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије
 
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”