понедељак, 31. децембар 2012.

Честитка за Нову годину и предстојеће Божићне празнике | 31.12.2012.

  Драги пријатељи и читаоци, желим да искористим прилику да Вам честитам Нову 2013. годину и предстојеће Божићне празнике. Желим Вам све најбоље и најлепше, пуно радости и среће, весеља и смеха, успеха и здравља у Новој години! Такође, и да у наредној години наставите да пратите и читате чланке на мом блогу!

СРЕЋНА НОВА ГОДИНА И БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ!!!
 
01 | Панорама Новог Београда | фото: Горан Анђелковић
01 | Честитка за Нову годину са странице Српски архитекти | Serbian architects | монтажа и дизајн: Горан Анђелковић
 

среда, 26. децембар 2012.

Сајт „Српски архитекти | Serbian architects” | 2012


  24. децембра ове године кренуло се у сређивање и дорађивање сајта  „Српски архитекти | Serbian architects”, који је још као пилот-пројекат покренут у јуну месецу. Сад је сајт мало реструктуиран. 

   На првој страни, уједно и почетној, налазиће се списак имена архитеката. На местима имена налазиће се линк тј. одређена веза према информацијама о траженом архитекти. Идеја је да страница садржи потпуне изворе информацијa за даље претраге.

  Сајт ће бити двојезичан - на српском и енглеском језику. Поред основних информација (биографија), биће и информације о реализацијама и осталим интересантним стварима.

  У плану је свакако покретање рубрике са aуторским текстовима о архитектури и свакако би било добро да тако нешто постоји.

  Такође, међу рубрикама стоје и различити видео снимци о архитектури са нашег поднебља, као и предавања одређених архитеката и истраживача.

* * *

 Пример изглед странице о одређеном архитекти, на српском и енглеском, значајним информацијама о пољу деловања одређеног аутора.


01 | Почетна страна и страница о архитекти и његовом деловању

субота, 22. децембар 2012.

Стан и становање | Бранко Алексић | 3

3.
   Човек кооперише, општи и усклађује своје односе с другим јединкама - обухваћен је друштвом. Ово је опет условљено технологијом коју примењује, односима које иснтаурише, окружењем које ствара. У овом променљивом комплексу стварају се и обнављају обрасци човековог начина живљења. Они се утискују, обележавају на себи својствен начин све слојеве кућне сфере. 
   Свака цивилизација утиснула је у кућу своју концепцију и обрасце живљења.

   Тако на пример живот племенског човека, сеоског човека и човека традиционалних култура одвијао се у међусобно условљеним, непосредним, релативно слободним везама. Он је кооперисао, партиципирао је природно и спонтано, непосредно и заинтересовано у свим видовима живота својих - локалних заједница. Стога кућа, њени продужеци и конфигурације у којима се јавља, говори о једном слогу који показује завидну меру природности, унутрашње комуникативности и кохезије.

  Ствари се мењају кад корак развитка почиње рапидно да се убрзава, форсирано уводећи у живот механичку технологију. Мотивисане новим средствима, могућностима, интересима и циљевима, људске снаге прогресивно мењају услове средине у којој човек егзистира. Слика породице мења се такође: патријархалну породицу замењује тип редуковане породице, а та опет показује све изразитију тенденцију дислокације. Физички и друштвени оквири живљења постали су сложенији; њихова слика пресудно демонстрира знаке доминације материјалних вредности над хуманитарним. Гропијус о томе каже:
Својим одушвљењем за техничке проналаске ми смо заразили цео свет, али нисмо били способни да истовременмо дамо духовне смернице за мудру примену ових измишљених средстава.
  А Ајнштајн:
 Савршенство оруђа и збирка циљева ознаке су овог времена.
  Драгоцено својство природности, непосредности и равнотеже изгубљено је; природни раст, спонтаност и слободу замењују нагомилавање, махнито бујање, регулисаност и принуда. Кућа губи везу са целином, отуђује се, извргава у прибежиште личности принуђене на регресију - човеково склониште лишено правог односа према окружењу. Ансамбли у којима егзистира демонстрирају слику агломерата коме су ускраћени основни атрибути опстанка - атрибути биолошке и хумане средине.

  С друге стране, механичка технологија уводи у живот себи својствене обрасце - технику специјализације и фрагментовања; њена начела намећу се нашем схватању стварности и нашим методима мишљења. Техника фрагментације као радно начело - метод који подразумева рационално рашчлањавање, појединачну обраду и линеарно обједињавање на бази установљења оптималног редоследа - своди сваку акцију или појаву на једну раван, лишава је њене вишедимензионалности. Овим поступком се долази до парцијалних одговора на многа важна питања са којима се човек суочава, али - како каже Маклуан - специјалисти су људи који никада не праве ситне грешке на свом путу ка величанственој заблуди.Начело структурације, спонтано досегнуто у релизацијама минулих времена, није јој доступно. И у диспозицији и у конфигурацијама у којима се јавља, кућа подлеже овој технолошкој концепцији, овом линеарном начелу чија се недовољност манифестује сиромаштвом могућности и једностраношћу постигнутог резултата.

   Налазимо се на прагу новог технолошког престројавања, промена у људским односима и схватању простора у којима човек пребива. Централно место у тим догађањима заузима снажан развој технике комуникација.

   Убрзавају се, проширују и умножавају могућности људског општења; простори и збивања на разним тачкама Земљиног шара зачас постају доступни човеку, дотичу се његових чула, продиру у свест. Слике људског живљења и појава које га прате, једновремено нам се предочавају у разноликим односима, бројним димензијама; акције и наша реаговања одигравају се готово симултано. Сједињујући се тако на мах с човечанством, човек нужно и дубоко учествује у последицама сваке акције, постаје свестан своје одговорности; почиње, да живи свеприсутно, свеобухватно - интегрално! У тренутку када след уступа место истовременом, човек ступа у свет структуре и стваралачке конфигурације!
  
  Можемо рећи: сведоци смо процеса сажимања, згушњавања људског друштва и његових функција до мере која евоцира слику компактне заједнице - облика који обједињује све људске потребе и функције. Налазимо се, дакле, на прагу новог престројавања друштва; нови обрасци мишљења и гледања, нови радни методи тек се стварају, уз доминантно присуство и тврдокорне отпоре старих, већ превазиђених. Технологија у којој доминирају специјализам и фрагемнтарност уступа место интердисциплинарној технологији, начело линеарности начелу вишедимензионалности - структурације.

  Такав развој догађаја пружа човеку шансу да се, изграђујући један нов инструментаријум, изнова одреди у просторима свог свакодневног пребивања - да их ревалоризује и нађе меру нове равнотеже као стратегије њиховог очовечења. То другим речима значи: човек се мора окренути оним решењима која поред биолошких и технолошких предности остварују комуникативне ситуације, разбијају рутину, дају нове импулсе живљењу.

  Слично као за породицу каже се: кохезија и хармоничан живот друштвених група одређени је циљ. Тај циљ има своје топографско одређење: то су кућа и њени продужеци, односно њено окружење. И овде је реч о томе да се о овом комплексу дају предности хумане мотивације и средства одржања слободних и лаких односа у најједноставнијим условима.

   Кућа би се у том контексту могла замислити као иницијална ћелија: она се продужује разноликим комбиновањем - осваја простор у групацијама; ове дефинишу низ просторних смерова и интервала који негују”, подржавају физиолошку, психо-емоционалну и социјалну природу људског бића и његовог активитета. Људска акција је недељива, простори у којима се одвија такође; морали би, дакле, бити свезани, преплитати се, степеновати, добијајући све обухватнију улогу и значење.

  Са пуно разлога кажемо: савремени живот тражи околину таквог богатства са да кућа, гледана издвојено, не може рекреирати. У једном новом концепту који очекујемо, очигледно је да оне неће моћи да опстоји изоловано, као објект, елемент и функција за себе; биће део наменско-функционалног система. Иако је иницијална ћелија, она добија право значење само у вези са целином. У тој вези важи правило: од структуре једног зависи структура другог, од дефиниције једног изглед другог.

  У једној осмишљеној структурацији која поштује људску вишедимензионалност и интегритет, која негује комуникативне ситуације и даје богат подстицај живљењу, кућа-стан ће за човека обновити своју важност и значење, човек ће у просторима свог пребивања поново открити изгубљену кохезију - изнова ће им се вратити!

- КРАЈ -

Извор: Стан и становање (1975). Архитектура и урбанизам, 74-77, стр. 16.

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects” 

уторак, 18. децембар 2012.

Зимска идила у Словенији | 2012

  Eво пар слика децембарске зиме у Словенији. Сликано је подручје од Љубљане, преко ауто-пута, ка граничном прелазу Обрежје.

01 | Зимска идила Словеније | фото: Горан Анђелковић
02 | Зимска идлила Словеније - Ново место | фото: Горан Анђелковић
03 | Зимска идлила Словеније | фото: Горан Анђелковић

четвртак, 13. децембар 2012.

Зима у Љубљани | 2012

  Ево неких пар децембарских слика зиме у граду на Љубљаници, односно у Љубљани, престоници, некадашње најзападније бивше југословенске републике, Словеније. Снег je, као и у осталим подручјима региона, узео маха, па и у Словенији.

01 | Нове куће у Јурчковој улици | фото: Горан Анђелковић
02 | Љубљаница у средишту града | фото: Горан Анђелковић
03 | Трново | фото: Горан Анђелковић

субота, 08. децембар 2012.

Филм „Мој архитекта” (My Architect: A Son's Journey) | 2003

  Реч је о филму у којем се приказује рад и дело архитекте Луиса Кана (Louis Kahn). Продуцент филма је син овог чувеног архитекте. Препоручујем да га погледате свакако. Окачен је на јутјубу (youtube).

Филм  „Мој архитекта”

среда, 05. децембар 2012.

Изложба „Недовршене модернизације” | Љубљана | 2012 | 2

  Пре два дана отворена је изложба  „Недовршене модернизације - између утопије и прагматизма” у Љубљани, у Музеју за архитектуру и обликовање (дизајна), у старом замку Фужине. У првом чланку приказане су неке слике како би се дочарала атмосфера отварања изложбе, а овде ће бити приказани снимци са отварања исте.

Снимак говора на отварању изложбе (на словеначком)

Снимак Палате федерације

Снимак изложбе

уторак, 04. децембар 2012.

Изложба „Недовршене модернизације” | Љубљана | 2012

  Јуче, 3. децембра, отворена је изложба „Недовршене модернизације - између утопије и прагматизма” у Љубљани. Изложба је претходно била у Марибору (Словенија), Београду (Србија) и Задру (Хрватска). Изложба се одржава у Музеју архитектуре и обликовања у старом замку на Фужинама. Изложба је отворена до 31. марта 2013. године.

01 | Плакати са изложбе | фото: Горан Анђелковић
02 | Атмосфера са изложбе | фото: Горан Анђелковић
03 | Макета са изложбе | фото: Горан Анђелковић
04 | Атмосфера са изложбе | фото: Горан Анђелковић