уторак, 31. децембар 2013.

Честитка за Нову годину и предстојеће Божићне празнике | 31.12.2013.

Драги пријатељи и читаоци, желим да искористим прилику да Вам честитам Нову 2014. годину и предстојеће Божићне празнике. Желим Вам све најбоље и најлепше, пуно радости и среће, весеља и смеха, успеха и здравља у Новој години! Такође, и да у наредној години наставите да пратите и читате чланке на мом блогу!
 

СРЕЋНА НОВА ГОДИНА И БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ!
01 | Панорама Београда | фото: Горан Анђелковић

субота, 28. децембар 2013.

Aрхитектура која нестаје... | 2013

Поред почетка срамног чина рушења улазног анексног дела комплекса Добровићевих зграда, у улици Кнеза Милоша нестаће и здање амбасаде СР Немачке. Амбасада је изграђена давне 1972. године.

01 | Зградa aмбасаде СР Немачке у улици Кнеза Милоша | 2013
02 | Зградa aмбасаде СР Немачке у улици Кнеза Милоша | фото: Александра Миленковић | 2012

среда, 25. децембар 2013.

Кућа Марка Стојановића | Константин А. Јовановић

ОПШТИ ПОДАЦИ

Аутор: Константин А. Јовановић, арх.;
Локација: Београд, Стари град, Србија;
Адреса: Париска улица број 15;
Година изградње: 1900. године;

О ПРОЈЕКТУ | ОБЈЕКТУ

За истог инвеститора Марка Стојановића, архитект Константин Јовановић пројектује кућу у непосредној близини. Зграда припада типу „hotel particulier“, а својом концентрисаном академском композицијом у стилу неоренесансе показује Јовановићево изузетно знање и смисао за пропорцију. Троделна подела фасаде наглашена је асиметрично постављеним улазом богато декорисаног надвратника. Сложена композиција елевације употпуњена је рустичном базом. Порекло овог мотива у Јовановићевом опусу може се пратити преко утицаја Семпера и његове интерпретације Паладијевских узора.
01 | Кућа Марка Стојановића, арх. К. Јовановић

02 | Цртежи куће Марка Стојановића, арх. К. Јовановић
Извор: Милетић-Абрамовић, Љ. (2002). Архитектура резиденција и вила Београда 1830-2000. Београд: Карић фондација.
 
Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”

среда, 18. децембар 2013.

Иницијатива за очување Генералштаба | 2013 | 11

Kлип о вредностима зграда Генералштаба и Министарства одбране, инсерт из емисије на РТС-у (6. мај 2013. године) и снимци почетка рушења анексног дела (16. децембар 2013. године).


уторак, 17. децембар 2013.

Иницијатива за очување Генералштаба | 2013 | 10

Слике јучерашњег срамног чина почетка рушења Добровићевих кућа...

01 | Зграде Генералштаба и Министарства одбране | Арх. Никола Добровић | 16.12.2013 | Извор: РТВ Студио Б

понедељак, 16. децембар 2013.

Иницијатива за очување Генералштаба | 2013 | 9

На јутјуб (youtube) каналу Радио-телевизије Србије (РТС) појавио се снимак почетка рушења Добровићевих кућа, на месту улазног анекса бившег Савезног министарства одбране.

01 | Зграде Генералштаба и Министарства одбране | Арх. Никола Добровић | 16.12.2013 | Извор: РТС
02 | Зграде Генералштаба и Министарства одбране | Арх. Никола Добровић | 16.12.2013 | Извор: РТС
03 | Зграде Генералштаба и Министарства одбране | Арх. Никола Добровић | 16.12.2013 | Извор: РТС

video
Видео снимак са РТС-а, 16. децембар 2013. године

Иницијатива за очување Генералштаба | 2013 | 8

Пре више од две недеље је био чланак о почетку рашчишћавања простора код Добровићевих зграда Генералштаба и бившег Савезног министарства одбране са јако великом сумњом у „поштене намере целе те идеје и акције.

Међутим, пре неки дан је обелодањена истина шта се заиста планира, а чега смо се сви прибојавали. Погледајте овај снимак изјаве који је окачен на јутјубу (youtube).

01 | Зграде Генералштаба и Министарства одбране | Арх. Никола Добровић

У наставку чланка поставићемо оригиналан текст архитекте Андрије Маркуша, који је објављен у часопису Архитектура, у броју 61, већ давне 2003. године.

РЕИНКАРНАЦИЈА У АРХИТЕКТУРИ

Згради Генералштаба у Београду, дјелу арх. Николе Добровића, стално треба да се враћамо као
Горском вијенцу“, ишчитавајући га поново, у чему нам помаже што је то зграда - књига, са лијевим и десним странама и читко исписаним поглављима.

Генералштаб је горски као
Горски вијенац“, не само што је у облику кањона с каменом који га свугдје, по висини и ширини, прати. Ово генијално дјело носи, као и Горски вијенац“, дубоки жиг страдања од несразмјерно веће силе, носи све, сем у мукама писану посвету Праху оца Србије.Горски вијенац“ је толико вриједан да се више, са свим особеностима, не може поновити у књижевности сем, ево, у архитектури - реинкарниран у објекат Генералштаба.

Почев од 1954. године, када је пројектован, и 1957. до 1963. године, када је изведен, па све до данас, вријеме га је строгим судом није окрзло или му какву ружну патину оставило. Окрзло га је, дубоку му је рану оставило невријеме, НАТО бомбардовање 1999. године, у којем су и Енглези учествовали. А управо су они Добровића 1953. године прогласили ванредним чланом Краљевског института британских архитеката... Једном су га искористили да демонстрирају културу, а други пут некултуру, чедоморство без примјера.


Ту, између двије гране рањеног Генералштаба остаће Европа са ајфеловским и бигбеновским кулама трајно уклијештена на кољенима.

Објекат Генералштаба уздиже се к небу у два правца, као раширеним рукама, степенастим ходом Зосерове пирамиде, утиском да је стигао, да је небо дотакао. Уздизао се растављајући двије гране, не да би их удаљио, но још чвршће захваћеним простором спојио... Спојене гране, спојене стране у небо, с неба, вољом Европе бомбама је у прасак претворено.

Контура објекта као да прелази улицу, иако неотеловљена, доприносећи утиску свођења, које није само у контури. И у другим правцима примијењена су слична пењања, које, са осталим поступцима у асоцијацији, доприноси утиску апсрактно препричане располућене Вавилонске куле.

Ритмичким и наглашеним скоковима у свим правцима, како у обликовању, тако и у примјени материјала, од перфектно глатких површина до буњастог камена квадратног облика, који се у слободној интерпретацији издигао изнад припадајућег изворног терена, вјештим поступцима мимо навикнутих, остварена је милозвучна посебност и помак у архитектури ових простора с краја педесетих година.

Генерација која се тих времена сјећа, или било ко други, када скине око нас набацаје времена од многих примјера насталог егзибиционизма, уочиће ову зграду као природно и одмјерено настали вриједни кристал.

недеља, 15. децембар 2013.

Шетња кроз град модерне - Велење | 2013 | 1

Недавно сам био у дводневној посети овом граду у Словенији. Разлог посете је више био разговор са колегом, архитектом Владимиром Аврамовићем, који се бави сличном темом истраживања као и ја.

Том приликом обишао сам овај град модерне, те фотографисао одређене објекте у центру града. Због мањка времена, нисам успео обићи цео град, али се надам да ћу у скоријој будућности опет посетити Велење, па самим тим допунити ову причу о њему, као месту модерне.

ОПИС СИТУАЦИЈЕ ПО ЗАВРШЕТКУ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

О Велењу је било доста речи и на изложби „Недовршене модернизације: између утопије и прагматизма, која је била у Марибору, Београду, Љубљани, Задру и Цетињу. Тако да ћемо опис ситуације настанка града почети уводним речима са једног од паноа о новим, модерним градовима који су настали на територији Словенији у време бивше Југославије (на словеначком је):
Komunistična vlada se je takoj po letu 1945 zavzela za modernizacijo države in v ospredje prve petletke postavilo industrializacijo, povečanje gospodarske samozadostnosti države in izkoriščanja naravnih virov. Z modernizacijo se je nova oblast legitimirala pred ljudmi in mednarodnimi zavezniki, predvsem pa skušala nadoknaditi razvojni zaostanek dotlej predvsem ruralne države. Industrializacijo je spremljala pospešena urbanizacija. Med letoma 1947 in 1956 so nastali projekti za tri nova mesta: Strnišče pri Ptuju (Kidričevo), Nova Gorica in Velenjе. Medtem ko sta Kidričevo in Velenje odraz urbanizacije, ki je potekala v neposredni povezavi z gradnjo industrije in razvojem rudarstva, je Nova Gorica predvsem politično motiviran projekt, s katerim naj bi zgradili sodobno mesto tik ob Gorici, ki jo je nova meja med Italijo in Jugoslavijo odrezala od Posočja, Vipavske doline in Krasa. V okviru republiških ministrstev za gradnje so takoj po vojni delovali različni odseki in projektivni zavodi, ki so izdelovali tipske urbanistične načrte naselij in načrte industrijskih obratov, javnih in stanovanjskih objektov. Ker je na delo gradbene in arhitekturne stroke vplivala tudi politika, označujemo ta čas tudi kot obdobje dirigirane gradnje.
Vsa tri mesta so nastala kot politično-gospodarski projekti na osnovi celostnih urbanističnih konceptov, ki so temeljili na mednarodni paradigmi funkcionalističnega mesta. Na njihovo načrtovanje so vplivala izhodišča, ki jih je zagovarljal CIAM v t.i. Atenski listini, urbanistične ideje Le Corbuseirja in predvojni nemški racionalizem pod vplivom Bauhausa.
Није згоре поменути да Велење, слично као и Нови Београд у данашњој Србији, има разнолику структуру становништва из различитих крајева бивше Југославије.

ОСНОВНИ ПОДАЦИ

Инвеститор: Рудник лигнита Велење и oпштина Велење;
Урбанистичко планирање: Јанез Тренз (пројектовано у оквиру „Словенија пројект“)
Сарадник: Франц Шмид
Архитектура: Јанез Тренз (управна зграда рудника лигнита Велења, данас зграда Општине), Отон Гаспари (културни дом, раднички клуб и универзитет), Јоже Усеник (трговачко-стамбене ламеле), Илија Аранутовић и Милан Михелич (солитери типа из Савског насеља и са Рошке улице у Љубљани) и Станко Кристл (стамбена ламела).

АРХИТЕКТУРА, УРБАНИЗАМ И ЗАНИМЉИВОСТИ ГРАДА

Титов трг  

Титов трг је централни градски простор Велења где се налазе одређене културне и административне институције значајне за овај град. Аутор решења трга ја aустријски архитекта Пол Филипски (Paul Filipsky).

01 | Титов трг | фото: Горан Анђелковић
Концепција трга је велики и монументални поплочани простор, око кога асиметрично гравитирају објекти од значаја за овај град, те има и значајну функцију политичког и културног окупљања становника овог места. Око трга је приметно отварање простора ка другим деловима блокова, али и велико присуство зеленила и зелених површина.

02 | Титов трг, aрхитекта Пол Филипски | Извор: Представљање града (Predstavitev mesta)
Занимљиво је да се на тргу налази и споменик бившем председнику СФРЈ, Јосипу Брозу Титу (1892-1980). Споменик је истоветан оном у Кумровцу, у Хрватској. Мада постоји и одређена разлика. У Велењу се налази на постаменту, те доминира простором трга. Треба поменути да је Велење од 1981. године добио ептитет - Титово. Град се звао Титово Велење до 1991. године, када је почео сурови грађански рат на простору бивше Југославије, када је враћен стари назив Велење.
03 | Титов трг - споменик Титу и у позадини замак старог Велења | фото: Горан Анђелковић
 На тргу се налазе још споменици палим партизанима и рударима, који се налазе на супротној страни трга од Титовог споменика.
04 | Титов трг - споменик Рударима | фото: Горан Анђелковић
05 | Титов трг - споменик палим партизанима | фото: Горан Анђелковић
06 | Титов трг - споменик палим партизанима | фото: Горан Анђелковић
07 | Титов трг - споменик палим партизанима | фото: Горан Анђелковић
 Дом културе

Зграда Дома културе налази се на овом главном, централном простору трга у Велењу. Својом позицијом заузима централну тачку трга насупрот зграде Општине. Аутор објекта је архитекта Отон Гаспари. Дом културе је изграђен 1959. године.

08 | Титов трг - Дом културе, архитекта Отон Гаспари | фото: Горан Анђелковић
Објекат је врло занимљиве и једноставне геометријске композиције са израженом симетријом. Приметно је домининирање бочних вертикалних зидова који са кровом наглашавају улаз у објекат културе. Унутрашња, односно доња страна крова има стидљиву рефлексију, где се уочавају елементи главног прочеља.
Приметна је назименична игра „пуно-празно“ фасадних површина. Прво и последње поље су пуни зидови, украшени aхроматским дизајном преплетених линија. Средње поље сличног дизајна, односно поље око којег се фомира симетрија, и има три метална квадратна поља са разноврсним и богатим гравурама.

Цела композиција је наглашена и са променом нивелације терена, тако да примећујемо и градацију хоризонталних планова са неколико степеника.

09 | Титов трг - Дом културе, архитекта Отон Гаспари | фото: Горан Анђелковић
Различит колорит и облик стакла дају разиграну и шаролику слику транспарентног дела објекта, формирајући мозаик који подсећа у први мах на Пит Мондријана (Piet Mondriaan).

10 | Титов трг - Дом културе, архитекта Отон Гаспари | фото: Горан Анђелковић
Са друге стране, бочна страна има занимљив детаљ улаза, који доминира ахроматским валером, као прекид монументалне фасаде. Оквирне контуре црне боје уоквирују рам улаза и праве поделу на петнаест поља. Три поља у нивоу терена имају чисте, транспарентне карактеристике улаза, док осталих дванаест поља имају беле, различите геомтријске и дизајниране маске.

Солитер на Титовом тргу

У модернистичкој композицији новог града, поред линијских и меандрирајућих структура, значајну улогу играју и солитери, као вертикалне и реперне тачке. На тај начин наглашавају и акцентирају одређен простор. Тако и Рударски солитер наглашава целу композицију простора Титовог трга.
 
Рудраски солитер (оригиналан назив: Rudarska stolpnica) су пројектовали архитекти Илија Арнаутовић и Милан Михелич, давне 1961. године, по узору на своје љубљанске солитере у Савском насељу и Рошкој улици.
Карактеристика станова у том солитеру, као што је случај у Савском насељу и у Рошкој улици, јесте груписање просторија око дела санитарија и домаћинства (оригиналан назив: sanitarno-gopodinjski vozel). Та шема стана шездесетих година је била најрадикалнија у том времену на простору бивше Југославије.

11 | Титов трг - Рударски солитер, арх. Илија Арнаутовић и Милан Михелич | извор: http://www.panoramio.com/photo/21826643
12 | Визура са кружног тока према Рударском солитеру - Рударски солитер, арх. Илија Арнаутовић и Милан Михелич | фото: Горан Анђелковић

Н А С Т А В И Ћ Е   С Е . . .