четвртак, 24. април 2014.

Постављање руске заставе у Блоку 21 | Нови Београд | Србија | 2014

Данас, 24. априла 2014. године, у Блоку 21, између солитера С-5 (арх. Б. Игњатовић) и С-6 (арх. Л. Кабиљо) постављена је велика руска застава. Застава је висине три спрата солитера и дужине око двадесетак метара. Због велике јачине ветра, постављена је тек поподне, око 16.50 часова.

01 | Постављање руске заставе, Блок 21, 14.57  | Фото: Горан Анђелковић
02 | Постављање руске заставе, Блок 21, 16.55  | Фото: Горан Анђелковић
03 | Постављање руске заставе, Блок 21, 17.00  | Фото: Горан Анђелковић
 И на крају, видео запис постављања заставе, који можете да погледате на мом јутјуб (youtube) каналу:



петак, 18. април 2014.

Музеј ваздухопловства | Београд | Иван Штраус

Одличан инсерт са РТС-а о Музеју ваздухопловства у Београду.


video

четвртак, 17. април 2014.

„Кроз очи убице“ | Филм у којем су у главној улози архитекте | 1992 - 2014

Препоручујем да погледате филм „Кроз очи убице“ (изворни назив на енглеском језику: Through the eyes of the killer), у којем су главни јунаци архитекте. Филм је снимљен давне 1992. године.

Први део

Други део



Четврти део


Пети део


Седми део 

петак, 11. април 2014.

11. април 2014. године | 66. рођендан Новог Београда

Поводом 66. рођендана Новог Београда, одлучио сам да поставим још неке екслкузивне фотографије из личне и породичне архиве, овог пута о бомбардованој згради Пословног центра „Ушће“, дела архитекте Михаила Јанковића.

01 | Зграда ПЦ „Ушће“, Нови Београд, јун 1999. године  | Извор: архива породице Анђелковић
02 | Зграда ПЦ „Ушће“, Нови Београд, јун 1999. године  | Извор: архива породице Анђелковић

среда, 09. април 2014.

Зграда амбасаде НР Кине на Новом Београду | 1994 - 2014

* * *

На данашњи дан пре три године покренут је овај блог о нашој архитектури и другим архитектонским занимљивостима.

ОПШТИ ПОДАЦИ

Aутори: Цао Зенг (Cao Zheng), дипл. инж. арх. и Златомир Јовановић, дипл. инж. арх.;
Инвеститор: Народна Република Кина;
Година пројектовања/изградње: 1994. године;
Година оштећења објекта: 1999. године (у време НАТО агресије на СР Југославију);
Година рушења објекта: 2012. године
 
О ОБЈЕКТУ

Зграда амбасаде Народне Републике Кине подигнута је 1994. година по пројекту архитеката Цао Зенга (Cao Zheng) и Златомира Јовановића. Налазила се на Новом Београду, у Блоку 11a, између прометних саобраћајница Булевара Михаила Пупина и Булевара Николе Тесле. Занимљива је чињеница да су име ове мале улице, која је раније припадала Хо Ши Миновој улици (данас Булевар уметности) управо дали њени нови станари - улица Трешњиног цвета.

У време НАТО агресије 1999. године на тадашњу СР Југославију, зграда амбасаде НР Кине бомбардована је 7. маја. По бомбардовању, објекат је више од једне деценије био запуштен, док се Кинеска амбасада преселила на Дедиње. Године 2012. објекат је срушен до темеља, тако да је ту сада само зелена површина. У међувремену, Блок 11а и околина некадашње амбасаде су се доста изградили, тако да ту имамо велике пословне, стамбене и друге садржаје, али се такође подиже нова зграда амбасаде Јапана (у току је њена реализација). 

О згради амбасаде НР Кине писано је у чланку под називом „Архитектура Београда која је стрдала на крају двадесетог века који је објављен на сајту Сербума.

На крају овог кратког и опште информативног чланка, биће представљене ексклузивне и до сада необјављиване фотографије из јуна 1999. године из породичне архиве.

01 | Зграда амбасаде НР Кине, јун 1999. године | 1994-2012
| Извор: архива породице Анђелковић



02 | Зграда амбасаде НР Кине, јун 1999. године | 1994-2012
| Извор: архива породице Анђелковић
03 | Зграда амбасаде НР Кине, јун 1999. године | 1994-2012
| Извор: архива породице Анђелковић

петак, 04. април 2014.

Деловање наших архитеката у иностранству | Конгресни центар у Харереу, Зимбабве | 2014 | 2

 ОПШТИ ПОДАЦИ

Aутори: Драгољуб Бакић, дипл. инж. арх. и Љиљана Бакић, дипл. инж. арх.;
Пројектант: Милош Станковић, дипл. инж. арх.;
Пројектанти конструкција: др Саво Вукелић, дипл. инж. арх.; Невена Мандић, дипл. инж арх.; 
Пројектанти инсталација: Бранислав Лакчевић, дипл. грађ. инж.; Крунослав Спасић, дипл. грађ. инж.; Александар Јанковић, дипл. грађ. инж.; Јован Томашевић, дипл. грађ. инж.;  
Пројектантска кућа: ДД Енергопројект - Урбанизам и архитектура ;
Инвеститор: Влада Зимбабвеа;
Извођач и време изградње: Енергопројект - Високоградња, 1982-85. године;
 
О ОБЈЕКТУ

Укупна површина конгресног центра је 30.115 m² са једним спратом испод земље и четири изнад. Састоји се од дворане, сале за састанке, ВИП одељка, прес-центра и административног дела.

01 | Конгресни центар у Харереу, Зимбабве | 1982-85
Вишенаменска конгресна дворана је капацитета 4.500 места. Централни део дворане има 418 седишта, а 157 седишта се налази на подијуму за извршни савет. Укупан број места на галеријама је 2.414. У приземљу су изграђене три сале за састанке капацитета 100 до 150 места. Ове сале се могу претворити у више мањих јединица, чиме се добија максимална флексбилност. ВИП одељак садржи најсавременија средства обезбеђења. Прес-центар је одвојена целина која се налази на трећем спрату и директно је повезан са ВИП одељком (сала за конференције за штампу), фоајеом и главном салом. У прес-центру се такође налази и пошта, просторија са телексима, телефонске кабине, радни простор укључујући појединачне канцеларије и бар са пићем. Административни део је одвојени блок који функционише током целе године. За овај део постоји и одвојени улаз.

02 | Конгресни центар у Харереу, Зимбабве | 1982-85

Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects”