недеља, 31. август 2014.

„Осмијех је најбољи материјал којим се граде куће“ | интервју са архитектом Ковачићем | 2012-14

Савез архитеката Црне Горе (САЦГ) је на свом сајту пренео мој интервју са сплитским архитектом Динком Ковачићем.

01 | Интервју „Осмијех је најбољи материјал којим се граде куће“ са архитектом Динком Ковачићем | Арх. Г. Анђелковић | 2014
Такође, препоручујем да послушате аудио снимак интервјуа са архитектом Ковачићем, снимљен иначе у његовом бироу у Сплиту јула 2012. године.


уторак, 19. август 2014.

Робна кућа „Стотекс“, Нови Сад | Милан Михелич | 1968-72

ОПШТИ ПОДАЦИ

Aутор: Милан Михелич, дипл. инж. арх.;
Локација: Нови Сад, Србија;
Време пројектовања и изградње: 1968-72. године;

O ОБЈЕКТУ

После осијечке робне куће, Михелич је постао утицајан архитекта на ширем југословенском простору. Тако је и робна кућа „Стотекс“ наручена код истог архитекте, од кога се очекивало, већ унапред, успешно урбанистичко-архитектонско решење захтевног пројектног задатка. 
01 | Основе робне куће у Новом Саду | Арх. М. Михелич | 1968-72. године
 Обимно здање робне куће са функционалном интровертном унутрашњом зградом, обликује изражајно диференциран троугани закључак блока између типичне улице XIX века и савремене улице са укрућеним хоризонталним рашчлањеним масама. У првој (ул. Кр. Александра, прим. А.Г.) се додирује са стилском историцистичком зградом контрапунктне структуре, док у другој, насупрот Булевара, видно излази са пластичним покренутим прочељем и са ритмичким разиграним трансформацијама смакнутих камених површина, који указују на спратну поделу зграде.
02 | Робна кућа „Стотекс“ у Новом Саду | Арх. М. Михелич | 1968-72. године
Убедљив архитектонски језик и саобликовна домишљатост постављања објекта у простор на раскрсници говори о стваралачком иновативном решењу, па је са високим стручним наградама и признањима стручне критике у тадашњој југословенкој архитектури био у самом врху. Зграда је званично заштићена као споменик културе модерне архитектуре.
03 | Робна кућа „Стотекс“ у Новом Саду | Арх. М. Михелич | 1968-72. године
Текст: Стане Берник, историчар уметности.
Извор текста: Берник, С., 2004: Словеначка архитектура двадесетог века. Љубљана: Градска галерија.
Превод на српски језик: Горан Анђелковић, архитекта.


Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects

понедељак, 18. август 2014.

Снимци изградње Новог насеља у Новом Саду | 2014

Вредни и драгоцени снимци изградње Новог насеља у Новом Саду. Обавезно погледајте снимке!

01 | Исечак из првог дела снимка
Други део
02 | Исечак из другог дела снимка

петак, 15. август 2014.

Деловање наших архитеката у иностранству | Пословно-стамбени комплекс Ал Кулафа, Багдад, Ирак | 2014 | 3

ОПШТИ ПОДАЦИ

Aутор и пројектант: Зоран Бојовић, дипл. инж. арх.;
Пројектант конструкција: Тричко Тричковић, дипл. грађ. инж.;
Пројектанти инсталација - термотехничке инсталације: Бранислав Контић, дипл. маш. инж.;
Инсталације ВИК: Босиљка Петровић, дипл. инж. арх.; 
Инсталације електрике, јака струја: Љуба Рајковић, дипл. електро. инж.; слабе струје: Радојица Граовац, дипл. електро. инж.;
Пројектатнска кућа: ДД Енергопројект - Урбанизам и архитектура;
Инвеститор: град Багдад;
Извођач и време изградње: Енергопројект - Високоградња, 1980-83. године;


O КОМПЛЕКСУ

Комплекс прати ивичну изградњу, а основни урбанистички концепт у центар композиције ставља пространи ортогнални атријум са базеном и фонтаном. Да би се комплекс од девет зграда укупне површине 90.000 m² разнородних функција, опремљених компликованим инсталацијама, на локацији веома скучених могућности за развијање градилишта, испројектовао и изградио за укупно 32 месеца, изабран је савремени монтажни конструктивни систем који је омогућио велику флексибилност решења, брзу и тоталну монтажу уз максималну примену индустријских полупроизвода и производа у фази завршних радова. Систем је усавршен и прилагођен условима терена, градилишта и расположиве механизације до те мере да га те иновације чине оригиналним. Основни конструктивни елементи су ошупљене армиранобетонске плоче, стуб и зидни елемент за пријем хоризонталних сила. Плоча се истиче својим димензијама (3.60х7.00х0.24) и представља својеврстан рекорд с обзиром на малу висину и велики распон постигнут класичним армирањем. Конструкција се одликује веома малим асортиманом примењених елемената што је произашло из стриктно унифицираних функционалних решења.

01 | Пословно-стамбени комплекс Ал Кулафа, Багдад, Ирак | 1980-83
Комплекс се састоји од 9 вишеспратних блокова који садрже 3 пословна, 5 блокова апартмана и робну кућу. Приземље и мезанин у свим зградама су пројектовани тако да могу да буду искоришћени за јавне зграде као што су продавнице, банке, амбуланте, перионице и слично.
02 | Пословно-стамбени комплекс Ал Кулафа, Багдад, Ирак | 1980-83
 Фасада, поред основне функције заштите од атмосферских утицаја и претеране акумулације топлоте, задовољава и естетске услове средине и складно се уклапа у амбијент. Састоји се од унутрашњег термоизолојућег омотача и спољних армиранобетонских вентилираних панела који примају све спољне утицаје.


Извор: Јованка Арсић (1997). Грађевинарство Србије. Београд: Министарство грађевина Србије 

Остале информације на страници: „Српски архитекти/ Serbian architects

четвртак, 07. август 2014.

Зграда Друштвеног дома | Нови Сад | 1969-70

* * *
Поводом недавне смрти архитекте Душана Крстића (1938-2014), у овом чланку објавићемо текст архитекте Алексеја Бркића (1922-1999) о објекту Друштвеног дома у Новом Саду. Овај објекат је засигурно један од најзапаженијих остварених дела архитекте Крстића.

ОПШТИ ПОДАЦИ

Aутор: архитекта Душан Крстић;
Локација: Нови Сад, Србија;
Година изградње: 1969-70. године;  

О ОБЈЕКТУ

Када сам негде године 1970. прилично изненађен први пут угледао зграду Друштвеног дома у Новом Саду, то изненађење не беше изазвано одиста посебном ликовном вредношћу појаве нити, пак, са друге стране, њеном у извесном смислу закаснелом припаданошћу оној модернистичкој варијанти која се заснивала на конфигурацијама и измишља полиедарске слогове како би, ако јој то успе, оживела концепт своје родитељке блок архитектуре. Истини за вољу, моје изненађење је потицало са треће знатно сложеније стране, заправо из открића једне примисли у ауторском делу која је као танана и веома фина копрена покривала брашовановску конфигуративну експозицију каква би се при свакој упоредној и књишки обично површној анализи ове зграде нашла у закључку. Дакле, првом погледу скривена, другом једва приметна, већ у трећем ипак добро уочљива, та концептуална истанчаност у начину постојања одређеног стилског круга готово је попут неке прозрачне илуминације превела тај круг у суштински друго стилско подручје и, разуме се, морадох се  у један мах замислити одакле ми је тај превод сасвим познат а ја се још питам, и питањем се натежем. У ствари, мени се учинило као да присуствујем наставку нечега што сам себи започео тумачити негде давно и далеко све повезујући једно са другим попут романа у наставцима. Произашло је, сажето речено, да то нешто представља однос или меру апстрактног и конкретног у архитектоници облика, односно да је то размера између декартезијанске логичности што је утилитарни комплекс наметао студији поступка, и хегелијанске дијалектичности са тријадом предсветског, природног, и историјског, што ју је сам поступак наметао студији. Али, највише од свега овај наставак је ипак уследио зато што ме је Крстићево остварење, мимо уочљиве различитости фактуре и временског размака, снажно подсетило на романтичарски претекст, а поготово на амерички романтизам и прве радове Ф. Л. Рајта које као да сам видео у појави новосадског друштвеног дома, наравно, овде лишене познатог фолклора деведесетих прошлог столећа. Крстић је чак у опису замисли, готово истоветно својевременој Саливеновој  интродукцији у органску архитектуру, изложио свој став, навео је да тежи што адекватнијем изразу различитих садржаја у дотичној згради а све  „... бежећи од неприродне и апстрактно наметнуте шеме правилног паралелопипеда у коју се, обично, насилно затварају све могуће функције...“ те да ... пластика фасаде није резултат апстрактне, формалистичке игре већ израз онога што се стварно налази у објекту...“.
01 | Зграда Друштвеног дома, Нови Сад | 1969-70. године
Међутим, зграда Друштвеног дома премда изузетни модел остаде у јавности скоро непримећена, и да није било једног јединог историчара уметности (Зорана Маневића) који је њу међу многобројним оштровидно открио, не бих ни ја пронашао, бар не на тако очевидан начин, ону карику која повезује две, надаље све маркантније одвојене верзије београдске школе.
02 | Зграда Друштвеног дома, Нови Сад | 1969-70. године
Извор: Бркић, А., 1992: Знакови у камену. Београд: Савез архитеката Србије.

понедељак, 04. август 2014.

Емисија „Београд - вечити град“ | трећи део

Препоручујем да погледате ову документарну серију о Београду под називом „Београд - вечити град“. У овом чланку биће седма, осма и девета епизода овог серијала.

Седма епизода:

Осма епизода:

Девета епизода:

петак, 01. август 2014.

GioranoAngelo youtube 2007-2014 | Седам година канала на јутјубу

Данас се обележева седма годишњица постојања канала на јутјубу. У тих седам година, канал је доживео различите трансформације, промене и усавршавања. За ових седам година објављено је 273 видеа, а има преко 250 000 прегледа. Трудићу се да у наредном периоду унапређујем свој видео портал како би био што квалитетнији и едукативнији.
01 | Изглед канала 1. августа 2014. године