субота, 29. април 2017.

Зграда пројектног завода „Србија“ | 1957-59

 ОПШТИ ПОДАЦИ 

Пројектант:Слободан Михаиловић, дипл. инж. арх.;
Статичар: М. Ошмјанска;
Извођач: ГП „Рад“;
Локација: Царице Милице 1, Стари град, Београд, Република Србија.   

О ОБЈЕКТУ

Када је пре више од 20 година, приликом изградње висећег моста на Сави, реконструисана и проширивана Бранкова улица, остао је један отпадак од парцеле са свега 136 м2  површине, на коме се дуго година нико није усуђивао да подигне зграду.
Тек прошле године пројектантски завод „Србија“ подигао је овде своју пословну зграду, којом су одлично задовољене потребе завода, постигнут висок архитектонски квалитет и добра хармонизација са зградом „Енергопројекта“ прекопута. Тако је повољно решен и један урбанистички проблем ова два незгодна угла, веома експонирана при уласку са моста.
01 | Основа приземља | 1957-59
Минималним ректификацијама терена који је врло неправилног облика и избацивањем еркера, добивена је основа дужине око 26.5 метара, а највеће ширине око 9 метара. У свакој етажи смештен је по један пројектни атеље, са пространом цртаоницом са 16 цртаћих столова (9.32 м по једном радном месту) и кабинетом шефа бироа. Уз цртаоницу је гардероба, а уз степениште лифт и санитарне батерије. Шест оваквих истоветних основа чине главну масу зграде. Приземље и мезанин су доста увучени. У приземљу је улаз са портирском ложом, рачуноводство и, на самом углу, један локал, а у мезанину секретаријат и директорова канцеларија са салом за конференције. Повучени седми спрат, поред терасе, има библиотеку и клуб.
02 | Основа првог спрата | 1957-59
Носећа конструкција је рамовска, интересантно решена: горњи појас - међуспратна конструкција, греда је са препустима и служи уједно као укрућење против ветра. Оваквим решењем, пројектант је остварио заиста целисходну зграду са максималним осветљењем, неопходним за цртаонице, одличним функционалним јединицама и добро одмереним просторима. Свуда су уочљиви спретно обликовани детаљи, просторије имају обезбеђену сталну природну вентилацију, а грејање конвекторима уклопљено је у прозорске парапете. И у спољној и у унутрашњој обради примењени су искључиво домаћи материјали и на тај начин најбоље је показано како се може добро, а јефтино градити. Прозори лаких дрвених профила су функционално добри, а спољним изгледом не разликују се много од металних. Парапети прозора у спратовима, и цело приземље и мезанин, обложени су керамичким плочицама, степениште домаћим мермером, подови су од естриха. Тако је изграђен објект са 1613.3 м који је укупно коштао 67.000.000 динара што представља 3-4 пута мању цену објеката који се сада граде, а који немају квалитете ове зграде. Простудирани пројекат и сарадња са извођачима дали су у овом случају добру зграду која спада у ред најбољих остварења у 1959. години.
03 | Зграда пројектног завода „Србија“ | 1957-59 | Извор: Академија архихтектуре Србије
У целокупном обликовању, витоперно покренути кубус спретно је подељен на основне масе и добро одмерен у другостепеној пластици и бојама. Црне хоризонталне траке парапета, оивичене белим хоризонталним тракама серклажа, пресечене су лаким међупрозорским нефункционалним вертикалама, а на углу пуном зидном масом која визуелно дели фасаде. Можда надстрешница на повученом последњем спрату и обрада приземља и мезанина нешто мало притискају зграду и одузимају јој од целокупног лаког утиска, али на сваки начин не тако да би то било сувише упадљиво.

Аутор: арх. О. Милићевић-Николић 

Извор: Милићевић-Николић, 1960. Зграда пројектног  завода „Србија“ . Архитектура урбанизам (Београд), бр. 4: 16.  

Нема коментара:

Постави коментар